Sveti Martin iz Porresa je najpopularniji latinoamerički svetac i prvi crnac Amerikanac svetitelj, prozvan “Dobrotvorni Martin”. Rođen je u Limi u Peruu 9. decembra 1579. godine, od oca belca i majke crnkinje. Bio je crne kože kao i njegova majka Ana. Zbog tamne kože, otac, španski vitez, odmah ga je odbacio. Prolazio je težak put neprihvatanja i poniženja, svedok je bolnog ponižavanja crnačkog stanovništva u Novom svetu. Sve uvrede je ponizno podnosio. Martin je osećao jaku sklonost ka medicini, pa je kod dvojice komšija stekao prva saznanja o lekovima i onome što bi se danas zvalo ambulantno lečenje. Prvo se zaposlio kao berberin, zatim kao tobdžija, a kasnije je postao veoma vešt hirurg.
Stupio je u dominikanski red i kao brat pomoćnik posvetio se brizi o pacijentima koje je lečio i duhovno jačao. Bio je brižan prema beskućnicima, napuštenima, ostavljenima i zaboravljenima. Osnovao je bolnicu, sirotište, kuhinju za siromašne i druge dobrotvorne organizacije u gradu. Posebnu hrabrost i čuda pokazao je tokom velike epidemije u Limi. Zato su ga zvali „Martin od ljubavi“. Bio je obdaren od Gospodina izvanrednim harizmatični darovima, proroštvima, zanosima, lebdenjem, sporazumevanjem sa životinjama, bilokacijama pa je tako nekoliko puta u isto vreme bio čudesno prisutan na dva različita mesta.
Svojim primerom i uticajem priveo je veliki broj ljudi veri i uverio ih kako je utešno i blaženo slediti Isusa Hrista i slušati njegove zapovesti. Martin umire u 60. godine, 3. novembra 1639. godine. Neposredno posle njegove smrti, narod ga je štovao kao sveca, još mnogo pre zvanične beatifikacije i kanonizacije. Svetim ga je proglasio 6. maja 1962. godine papa Ivan XXIII., papa koji je bio posebno osetljiv na društvene nepravde. Papa Pavao VI. proglasio ga je zaštitnikom berberina, frizera i ljudi koji prave perike.