Sveti Matej, apostol i pisac prvog jevanđelja, rođen je u Kafarnaumu oko 5. godine. Po predanju, bio je carinik iz Kafarnauma, na teritoriji Heroda Antipe. Zvao se Levi, a otac mu je bio Alfej. Matejeva služba carinika je služba koja je bila povezan sa korupcijom, nepoštenjem i saradnjom sa okupacionim rimskim vlastima i zbog ovoga carinici nisu bili omiljeni u narodu, smatrani su ih jednakim lopovima i bludnicima.
Matej je ubirao porez u gradu Kafarnaumu na obali Genezaretskog jezera. To je bilo prometno mesto na glavnom putu od Jeruzalema do Damaska. Jednog dana dok je Isus tu prolazio sa svojim učenicima, video je Levija kako sedi u carinarnici i odmah ga je pozvao da pođe za njim. Isus je otvoren prema svima i za razliku od drugih, gleda duboko u srce. Na Isusov poziv, Matej spremno prekida sa svojim prethodnim načinom života i počinje svim srcem da ide Isusovim putem. Nakon tog poziva upriličio je gozbu u Isusovu čast, i izjavio da je spreman da nadoknadi ono što je nepravedno stekao, da polovinu svog imanja daje siromašnima i ako je koga prevario da mu vraća. Ništa više nije moglo da ga razdvoji od ljubavi Hristove. Levi uzima ime Matej što znači “Božji poklon”.
Od onoga što pouzdano znamo o sv. Mateju, nalazimo u izveštajima istoričara Euzebija. On govori da je Matej pre svog odlaska na daleko misijsko putovanje, prvo propovedao Jevrejima, kojima je pre nego što je otišao napisao Jevanđelje na njihovom jeziku. To je bio aramejski jezik kojim su tada govorili Jevreji u Palestini. Original Matejevog Jevanđelja nije sačuvan, već samo grčki prevod. Euzebije se u svom izveštaju oslanja na starije vesti iz spisa sveštenika Papije koji poistovjećuje apostola Mateja s piscem Matejevog Jevanđelja. Matej je napisao svoje Jevanđelje za Jevreje kojima je želeo da dokaže da je Isus obećani Mesija u kome se ispunjavaju sva starozavetna proročanstva i obećanja. Rodoslov na početku dokazuje da je Isus Davidov potomak po telu. Za Matejev mentalitet ključna je poslednja stranica njegovog Jevanđelja jer prikazuje vaskrsno otajstvo, moć Hrista koji je umro i vaskrsao, njegovu moć u Crkvi. “Dana mi je sva vlast, nebeska i zemaljska. Zato idite i učinite sve narode učenicima mojim! Krstite ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga! Učite ih da vrše sve što sam vam zapovjedio! Ja sam s vama u sve vrijeme do svršetka svijeta” (Mt 28, 18-20). Tu je, zaista, najviši trenutak Isusovog života i ujedno i poslednje reči Matejevog jevanđelja. Taj trenutak stoji između Isusove istorije do tog trenutka, od njegovog rodoslovlja, rođenja, propovedanja, muke, smrti i vaskrsenje i života Crkve koja će propovedati, poučavati i krštavati sve do kraja vremena. U ovom životu Crkve najutešnija istina je: „Ja sam s vama u sve vreme ― do kraja sveta.”
Iako se o Jevanđelju sv. Mateja može mnogo pisati, a i pisano je, ipak o njegovom životnom putu posle razlaza apostola ne zna se gotovo ništa, pa ni gde je pošao da objavi Radosnu vest. Nije poznato koliko je dugo Matej živeo ni kada je umro. Jedni tvrde da je umro prirodnom smrću, drugi da je kamenovan, a treći da je bio spaljen. I Zapadna i Istočna crkva štuju ga kao mučenika. Mošti sv. Mateja nalaze se od 954. godine u katedrali italijanskog grada Salerna, ali nije poznato kako su tamo dospele. Pored njega na slikama je često i anđeo koji drži pero.
Matej nas poziva da pravilno raspolažemo zemaljskim dobrima i upozorava nas: “Ne zgrćite sebi blago na zemlji, gdje ga moljac i rđa nagrizaju i gdje ga kradljivci potkapaju i kradu. Zgrćite sebi blago na nebu, gdje ga ni moljac ni rđa ne nagrizaju i gdje kradljivci ne potkapaju niti kradu.” Ne možete služiti Bogu i bogatstvu” ( Mt 6, 19 – 24 ).
Molitva sv. Mateju
Bože, u neizrecivom planu svoga milosrđa izabrao si carinika Mateja za apostola svom Sinu. Daj da i mi njegovim primerom i zagovorom odgovorimo svome hrišćanskom pozivu i odlučno idemo za tobom. Po Gospodinu našem Isusu Hristu, Sinu tvome, koji s tobom živi i kraljuje u jedinstvu Duha Svetoga, Bog, po sve veke vekova. Amen.
Sretan imendan slavljenicima!