Danas je praznik svetoga Nikole iz Tolentina.
Rođen je 1245. godine u provinciji Marke u Italiji. Njegovi roditelji, koji su dugo bili bez dece, izmolili su ga od Boga po zagovoru sv. Nikole biskupa, pa su mu zato dali i njegovo ime. Propoved jednog augustinca ga je toliko dirnula da je odlučio da postane sveštenik. Za sveštenika je zaređen u Čingoliju 1269. godine.
Nikolu su svi voleli i uživali u druženju sa njim zbog njegove nežne prirode i jednostavnosti. Mnogo je voleo siromašne sa kojima se rado družio i pomagao im u svemu što je mogao. Njegove životne potrebe su svedene na minimum. Odeća siromašna, krevet više nego skroman, od slame i ništa drugo. Mirotvorac, vizionar i čudotvorac, pokornik i isposnik, živeo je asketski kao siromah, bičevao se, jeo samo povrće, postio o hlebu i vodi ponedeljkom, sredom, petkom i subotom, a u korizmi svakog dana osim nedelje.
S druge strane, on je bio, tako strog prema samom sebi, gotovo nemilosrdan asketa, a prema drugima je bio čista dobrota. Prema subraći, prijateljima, pokornicima pokazivao je neobičnu učtivost, punu neke nadzemaljske vedrine. Njegovo blagonaklonost posebno su osetili siromašni, patnici, gosti. U tome je bio divan i neotkriven. Umeo je da spoji u sebi ono što bi na prvi pogled izgledalo nespojivo: najveću strogost života sa najvećom ljudskošću i dobrotom prema drugima. Osnovao je i fond za pomoć siromašnima. Radio je sa mladima i usmeravao ih u život, i veoma lepo je propovedao, dajući uputstva o praktičnom životu.
Za sv. Za Nikolaja Tolentinskog kažu da je dobar učitelj molitve, za šta je uvek nalazio vremena. Molitvom je preobrazio i vreme koje je bilo posvećeno drugim poslovima i tako su oni postali uspešniji i plodonosniji. Šest meseci pre smrti, na poseban način je doživeo Božju blizinu. Kao da je već na ovoj zemlji slutio slavu koja će se otkriti na nebu. Zato je često ponavljao Pavlove reči: „Imam želju umrijeti i biti s Kristom” (Fil 1,23).
Preminuo je na današnji dan 1305. godine u Tolentinu. Papa Eugen IV ga je proglasio za sveca 1446. godine na osnovu više od 300 dokazanih čuda. Nakon kanonizacije, njegovo štovanje se proširilo iz Italije u Španiju, Francusku, Belgiju, Nemačku, a potom i u Ameriku. Zaštitnik je umirućih, duša u čistilištu, životinja, mornara, male dece i mnogih biskupija, župa i naselja, posebno u Italiji i na Filipinima
