Sv. Stanislav Kostka je zaštitnik studentske omladine i umirućih, a posebno ga štuju novaci u Družbi Isusovoj. Rođen je 1550. godine u plemićkoj porodici u poljskom gradu Rostkov. Zajedno sa bratom upućen je u bečki zavod za visoko obrazovanje i vaspitanje, koji su vodili isusovci za plemićku decu. Neko vreme su boravili u pomenutom kolegijumu, ali kada ga je car zatvorio zbog neprijateljstva prema isusovcima, preselili su se u stan u gradu. U veoma ranom uzrastu pokazao je izuzetnu snagu karaktera i jasnoću pogleda. Pošto je vlasnik kuće u kojoj su živeli bio protestant, oštro se protivio da sveštenik dođe u njegovu kuću da pričesti bolesnog Stanislava. Uz usrdnu molitvu obratio se svetoj Barbari, kojoj je bio izuzetno pobožan, i izmolio je da se može na čudesan način pričestiti ležeći u svojoj sobi.
Stanislav je tada odlučio da stupi u isusovački red, ali je pretpostavljeni tražio odobrenje roditelja. Kako je znao da njegov otac na to neće pristati, došao je do sv. Petra Kanizija koji ga je ponovo poslao generalu reda Fransisa Bordžije u Rim. Godine 1567. primljen je u novicijat u Rim i pokazao je svoje velike intelektualne sposobnosti i vrline. Međutim, težak put mu je narušio zdravlje i preminuo je na Veliku Gospu sledeće godine, u 18. godini. Nekoliko meseci posle Stanislavove smrti, objavljena je njegova biografija koja je Evropi otkrila njegov bogat život. Posebno su je čitali mladi. Kanonizovan je 1726. godine, zajedno sa Alojzijem Gonzagom, takođe mladim isusovcem. Njegove slike, reljefi i statue najčešće se nalaze u isusovačkim crkvama, institutima i školama. Umetnici ga prikazuju u crnom isusovačkom talaru. Ponekad mu u ruku stave ljiljan, znak moralne čistote, a u naručje štap ili bebu Isusa.