Milosrdna ljubav prema bližnjem, skromnost i poniznost – to su vrline sv. Tome iz Villanueve. Rođen je 1486. godine u Fuenlani u Španiji. Otac mu je bio vodeničar koji je sa ženom pomagao siromašnima, deleći im brašno samleveno prethodnog dana. Po uzoru na roditelje i Toma je često svoj doručak davao siromašnima, a takođe im je davao i odeću.
Toma je bio veoma nadaren dečak koji je već u osnovnoj školi stekao prilična znanja i već je sa 15 godina počeo da studira. Tokom studija, njegov otac je umro. Toma se vratio kući, podelio novac siromašnima, a uz saglasnost majke, kuću pretvorio u bolnicu. Tada je počeo da studira teologiju. Sa 26 godina već je bio profesor filozofije i teologija. Profesorska karijera nije dugo trajala jer je Toma napustio samostan i otišao u Salamancu, u red augustinaca. Posle svešteničkog ređenja postavljen je za propovednika, a ubrzo mu je protiv njegove volje poverenapoglavarska služba.
Kako su Tomine vrline i sposobnosti i sposobnost bila nadaleko poznate, imenovan je 1544. godine i nadbiskupom u Valensiji. I kao nadbiskup bio je veliki prijatelj siromašnih i svih onih kojima je bila potrebna njegova bilo duhovna bilo materijalna pomoć. Zvali su ga „ocem siromašnih“. Na zaprepaštenje svojih kanonika, Toma je i dalje nosio skroman i iznošen redovnički habit. Na sve primedbe na svoj račun nadbiskup bi odgovarao: „Šta hoćete? Ja sam vam veoma zahvalan na vašoj brizi oko moje ličnosti, ali vi ipak znate, da moj položaj i moje dužnosti ne zavise od moje odjeće. Ja jedino moram da se brinem za duše koje su mi poverene.“ Savesno je obilazio sve župe svoje nadbiskupije. Svuda je propovedao. Kao propovednik svrstao se među najbolje propovednike Španije u to vreme. Za propovedi se posebno pripremao molitvom. I on je uopšte, po prirodi više bio čovek molitve i unutrašnjeg života nego akcije. On je bio je savetnik i ispovednik španskog kralja Karlosa V i protivnik borbe s bikovima. Pisana zaostavština pokazuje da je Toma prvenstveno bio teolog pastorala. Njegovo učenje o Majci Božjoj i božanskoj ljubavi imalo je veliki uticaj na hrišćanski život pa ga čak nazvaju „španskim sv. Bernardom”.
Umro je na Malu Gospu 1555. godine. Blaženim ga je proglasio papa Pavao V. 1618., a svetim na praznik Svih svetih 1658. Aleksandar VII., posvetivši mu župu u Castelgandolfu. U ikonografiji ga najčešće prikazuju kako deli milostinju siromašnima ili čini neko drugo delo milosrđa.