Praznik Uzvišenja svetog Križa svedoči nam veliku ljubav koju Bog ima prema nama. Krst je mesto Hristove pobede. Sav hrišćanski život je isprepleten znakom krsta. Svaka molitva, svako delo, svaka hrišćanska služba počinjemo sa znakom krsta. Do Isusa Hrista krst je bio znak kazne, a od Isusa koji je na njemu završio svoj život, krst je postao znak spasenja i iskupljenja. Ko sa verom i nadom prihvata krst, može se nadati duhovnom preporodu i uzdizanju u večnu sreću sa Bogom. Isusove reči su: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samog sebe, neka uzme svoj krst i neka ide za mnom“.
Za današnji praznik vezuju se brojne tradicije, kao i neki istorijski zapisi hronike. Prema jednom predanju, carica Jelena, majka rimskog cara Konstantina, odlučila je da pronađe Isusov krst. Otišla je na Golgotu i tamo našla tri krsta. Da bi saznala na kom od ta tri krsta je Isus razapet, našli su teško bolesnog čoveka čoveka koji je prišao krstovima i dodirnuo ih. Dodirujući jedan od njih ozdravio je je, i zaključili su da je to upravo Isusov krst. Zatim su komadiće sv. Krsta poslali u crkve širom sveta da se čuvaju i štuju.
Druga tradicija povezuje današnji praznik sa osvajanjem moštiju sv. Krsta iz ruke nevernika. Mošti su u jednom ratu pale u ruke Persijanaca. U 7. veku car Heraklije je uspeo da čudesno porazi persijsku vojsku, pa je zahtevao kao uslov za mir povratak svetog Krsta. Uslov je odmah ispunjen i car je na ramenima preneo Krst u Jeruzalem. Međutim, naišao je na prepreku – nije mogao da prođe kroz vrata koja su vodila na Golgotu. Jeruzalemski biskup Zaharija savetovao mu je da da skine carsku odoru i da u pokorničkom odelu prenese Krst. Tako je i uradio.
Konstantin Porfirogenet u svom delu „De administrando imperio“ piše da je car Heraklije je pozvao Hrvate iz Velike ili Bele Hrvatske, sa središtem oko Krakova, u današnje krajeve da zaštiti svoje zapadne granice od Avara. To je bilo u vreme kada je car na Istoku vodio rat za oslobađanje Krsta Hristovog. Tako su Hrvati od početka, bez obzira što još nisu bili kršteni, bili uključeni u borbu za Hristov Krst, za „krst časni“, odbranu najveće svetinje hrišćanstva.
Brojni hvalospevi posvećeni su moštima sv. Krsta. Sv. Andrija Kretski u jednom govoru on proslavlja krst ovim rečima: „Proslavljamo praznik krsta, kojim je mrak oteran, i svetlost se vratila. Praznik Krsta slavimo, i sa Raspetim se uzdižemo na uzvišeno, da bismo – ostavljajući zemlju dole sa grehom – stekli ono na vrhu. Takvo je i toliko posedovanje krsta. Ko njega poseduje, ima blago. S pravom sam to nazvao blagom koja je u stvari i po imenu najlepši od svih dobara. U njemu, po njemu i u njemu svo naše spasenje je postavljeno i vraćeno u prvobitno stanje.”