“Ja jesam” šalje me k vama (Izl 3, 1-8. 13-15)
Današnje prvo čitanje donosi dokaz Božije brige za Avramove potomke koji su u egipatskom ropstvu. Ovaj Jevrej, kojega je odhranila egipatska princeza, morao je pobeći u tuđinu zato što je pokušao zaštititi svoj narod od nasilja Egipćana. Taman kad je isplaniro svoj život Bog ga zove i daje mu poseban zadatak. Da, često Bog ulazi i u naš život sa nekim svojim planom, a mi ga ne prihvatamo, nego idemo po svome. Kaže se da mu se anđeo ukazao u obliku gorućeg grma, ali to je bio sam Bog. Ova slika Boga otkriva njegovu veličinu i nadmoć. Mojsije sa njime razgovara, ali ne može ga videti licem u lice. Pošto stupa bosonog, očito je da se radi o svetom mestu. Bog otkriva Miojsiju tko je on: Ja jesam! To je Božija suština, da jeste, da postoji oduvek, nema ni početak ni kraj. Zato mu Bog govori da Jevrejima kaže da ga šalje Bog otaca, Bog Avramov, Bog Izakov, Jakovljev i oni će znati da ga je poslao pravi Bog da ih oslobodi. Mojsije prihvata ovu ponudu, dopušta da Bog preko njega deluje. Dopuštamo li i mi da Bog preko nas spasava druge ljude, ako ne vreme je da Boga pustimo u naš život i da preko nas spasava ljude iz raznih ropstava (neimaštine, greha, zavisnosti…).
Svi se na Mojsija krstiše u oblaku i u moru (1 Kor 10, 1-6. 10-12)
Sveti Pavle nas opominje, da ne klonemo. Govori o ovom događaju iz Izlaska, o izlasku Jevreja iz ropstva, ali kada su izašli, kada ih je Bog spasao neki su posumnjali, a kaže da su bili duhovno jaki. Sveti Pavle ovaj izlazak povezuje sa Hristom, to može da znači i izlazak iz ropstva greha, koji dobijamo po krstu, koji nam daje Hrist. Krštenje, krst nas oslobađa, voda krsna nas preporađa na nov život. Zato Sveti Pavle kaže: “Tko, dakle, misli da stoji, neka pazi da ne padne!” Jevreji su bili jaki duhovno kada su videli što je Bog učinio za njih, ali kada je došla kušnja oni su posumnjali. Ovo se odnosi danas i na nas, jer koliko god smo duhovno jaki, Pavle nam kaže da se ne pokolebamo kada dođu nevolje. Niko ne sme da bude siguran u svoju veru kada dođe krst, nego treba da se uzda u pomoć Hristovu.
Možda će ubuduće ipak roditi (Lk 13, 1-9)
Događaj sa Galilejcima kojih je krv Pilat pomešao sa krvlju njihovih žrtava nije zabeležen u istoriji Jevreja, jer nije bio tako važan. Ipak, Isus se koristi ovom zgodom kako bi uputio poruku o spasenju i milosrđu Božijem. U ono vreme neki su mislili da su stradalnici morali biti teški grešnici, kada ih je pogodila ta smrt. Isus se ne slaže sa tim, jer kaže da nisu grešniji od preživelih. Za obraćenje je ovdje upotrebljena grčka reč metanoia, a znači preslaganje misli i vladanja, odabiranje pravih životnih vrednosti i vladanje u skladu sa tim odabirom.
Isus odmah navodi drugi primer ljudi na koje se srušila kula. Ni oni nisu bili krivlji od ostalih, a snašla ih je nenadana smrt. Ova iznendadna smrt razlog je da ih potakne na obraćenje.
Priča o neplodnoj smokvi izrečena je u toku Isusova putovanja u Jerusalim. Ona je bila opomena na obraćenje, a u vremenu Lukina pisanja ona je poziv hrišćanima na donošenje plodova dostojnih obraćenja. Smokvi su redovno potrebne tri godine da naraste do dobi kada može da donese plod. Ovoj smokvi je prošlo to vreme i nema ploda. Vinogradar moli gospodara za još jednu godinu strpljivosti. Ovaj primer govori da Bog daje šansu uvek, on pokazuje da je Bog pun milosrđa i uvek čeka da se čovek obrati. Ovo nam može biti opomena da se obratimo dok je još vreme, posebno sada milosno vreme korizme u kojemu treba da se više okrenemo ka Bogu kroz molitvu, post i dobra dela. Ono što je glavno jeste da se odreknemo greha. Bog je strpljiv kao ovaj vinogradar i čeka nas, on je samo milosrđe, on nas ne želi kažnjavati, jer je u svojoj suštini dobar i nezna kazniti čoveka. Nemojmo se bojati! Dođimo svome Bogu, odrecimo se greha u ispovedi i budimo Božiji saradnici, kako bi doneli plod.