U ponedeljak i utorak, 29. i 30. avgusta – iza zatvorenih vrata Nove sale Sinode, okupljeni su kardinali iz celog sveta da prodube aspekte nove apostolske konstitucije „Preaedicate Evangelium“, koja je stupla na snagu 5. juna. Tri su susreta, a u utorak će se služiti misa u bazilici Sv. Petar sa novim kardinalima.
Na sastanku učestvuje nešto manje od 200 kardinala, od ukupno 226 članova Kardinalskog skupa. Reč je o jednom od najvećih susreta Svetog Oca sa Skupom kardinala. Za skoro deset godina pontifikata Horhea Marija Bergolja, takav sastanak nije održan, a tako široko učešće je bilo pre samo osam godina kada je Papa sazvao dvostruku Sinodu o porodici (2014-15), pozivajući oko 180 biskupa i kardinali.
Radni sastanci
Pošto su proteklih dana došli u Rim iz svojih zemalja da podrže dvadeset novih kardinala na konzistoriju, kardinali će imati tri radna sastanka sa istočnim patrijarsima i odgovornima u Državnom sekretarijatu. Zaključak će biti 30. avgusta misom u bazilici sv. Petra sa novim kardinalima.
Učesnicima je – kako su i sami izvestili – proteklih nedelja poslat dnevni red kako bi ukazali na teme i pitanja o različitim aspektima u vezi sa apostolskom konstitucijom „Praedicate Evangelium“. Oni će o tome razgovarati u jezičkim grupama, a zatim će imati priliku da o tome razgovaraju na plenarnoj sednici.
Sveti Otac je sastanak najavio na molitvi Anđeoskog pozdrava 29. maja, kada je najavio i imenovanje novih kardinala.
Novosti i uputstva Praedicate Evangelium
Dokument je objavljen 19. marta, na praznik Sv. Josipa, a stupio je na snagu 5. juna, na Duhove
Tekst sadrži i sistematizuje mnoge reforme koje je Papa već sproveo poslednjih godina, a koje je proučilo i formulisalo Veće kardinala, koje je papa Franja uspostavio na početku svog pontifikata.
Konstitucija uvodi i neke novine, počev od objedinjavanja i promene naziva raznih dikasterija. Pre svega, međutim, „Praedicate Evangelium“ – kako sam naziv kaže – daje Rimskoj kuriji misionarsku strukturu, tako da je sve više u službi lokalne Crkve i evangelizacije.
Upravo je to jedan od glavnih aspekata apostolske konstitucije, ključ za čitanje reforme, ali i globalni pravac Crkve ovoga vremena. Iako je usmeren na promene u strukturi Dikasterija i kancelarija, „Praedicate Evangelium“ „proširuje“ granice Kurije stvarajući direktnu vezu sa Biskupskim konferencijama i raznim biskupijama na pet kontinenata.
Most između Kurije i biskupije
Sa novom konstitucijom sada postoji prostor za slušanje i dijalog između Kurije i lokalnih Crkava, primetio je novi kardinal Leonardo Štajner, nadbiskup Manausa, u brazilskom Amazonu, Vatikanskim novostima na konferenciji u Pres kancelariji Svete Stolice nekoliko sati pre konzistorija. „Sada više ne dolazimo u Rim da kažemo šta smo uradili, sada dolazimo da učimo, ali Kurija zna da uči na drugačiji način. Bolje se vidi ko je u službi Svetog Oca, u službi biskupa, a to je nada da budemo bratskija Crkva u kojoj se osluškuje kulturna raznolikost, gde se živi i pretpostavlja kulturna različitost“, rekao je kardinal Štajner.
Crkva na hodočašću
Mnogo je pitanja o kojima treba razmišljati, istakao je novi kardinal Artur Roš, prefekt Dikasterija za bogosluženje i disciplinu sakramenata: saradnja između kurije i biskupija, prisustvo laika u odgovornim ulogama, „misionarski duh“ i „obraćenje Crkve“. Konkretno, poslednja dva su „veoma važna elementa“, rekao je engleski kardinal. „’Praedicate Evangelium’ nije samo nešto za reformu kurije, već i za odnose između svih biskupskih konferencija i Svete Stolice. Misija i obraćenje uključuju svakoga u gotovo sinodalni proces. Možemo reći da smo Crkva na hodočašću“.
Produbite poznanstva
Sastanak će takođe biti način da kardinali – od kojih neki dolaze iz veoma udaljenih mesta – koji čine Kardinalski skup, prodube svoje poznanstvo.
Univerzalna vizija koja je oduvek karakterisala izbore pape Franje za konzistorij, uvodeći zemlje koje nikada u svojoj istoriji nisu videle kardinala (od Tonge do Bruneja, od Mongolije do Haitija, od Bangladeša do Laosa do Lesota), vidljiva je u činjenici da je Skup sada sastavljen od više „udaljenijih“ članova, kako zbog kulturnog porekla i pastirske osetljivosti, tako i zbog geografskog položaja koji otežava često posećivanje ili prisustvovanje sastancima u Rimu.
Susret sa Papom će stoga postati i prostor za dijalog i „ljudsko“ produbljivanje, kako je naglasio nadbiskup u miru Kartagene, kolumbijski kardinal Horhe Enrike Himenez Karvahal: „Konzistorija i susret sa Papom pomažu nam da se svi upoznamo, osvestimo i spremimo se za budućnost“.