Beda je rođen ili 672. ili 673. godine u severnoj Engleskoj. Sa sedam godina, roditelji su ga, kao kandidata za samostan predali Benediktu Biscopu, koji je nekoliko godina pre toga osnovao benediktinski samostan u Wearmouthu. On je u 19. godini primio red đakonata a sa 30. je postao sveštenik. Oba reda mu je podelio Sv. Ivan Beverly, biskup Hexhama. U svojoj autobiografiji je pisao: „Od vremena kad sam postao sveštenik pa sve do svoje 59. godine proučavao sam Sveto pismo kako iz svoje lične potrebe tako i za potrebe svojih“, tj. redovnika koje je podučavao svetim naukama. Beda se za vreme redovničkog života, tačnije 55 godina redovničkog života, retko udaljavao iz svog samostana. Sveti Beda je umro 26. maja 735. godine, bio je vredan plodonosan pisac pa ne čudi da je mnogo i napisao. Gramatiča dela je počeo da piše već kao đakon. Pored teološkid zapisa, napisao je i nekoliko asketdkih, istorijskih i vrednih hageografskih dela. Pored toga, pisao je i gramatička i pozitivno – naučna dela, koja su ga svrstla među najobrazovanije ljude srednjeg veka.
Sveti Beda je bio pravo čudo svetosti i obrazovanosti svog vremena. Crkva ga je uvek mnogo cenila, a papa Lav XIII. proglasio ga je i naučiteljem Crkve. Pred njegovim obrazovanjem i svetošću treba izraziti najdublje poštovanje, kao i zahvalnost, jer je njom zadužio ne samo svoju otadžbinuEnglesku, već i celu Crkvu. On u istoriji Crkve imauniverzalno značenje, a novi nadimak „časni“ zaista zasluženo nosi.
Izvor: Nedelja.ba