FOTO: Vedran Jegić
euharistiju Hrvata Bunjevaca povodom završetku ovogodišnje žetve u subotičkoj katedrali sv. Terezije Avilske u nedjelju 13. avgusta predvodio je sremski biskup koadjutor Fabijan Svalina.
Proslava Dužijance počela je u jutarnjim časovima, blagoslovom i ispraćajem bandaša i bandašica iz župne crkve sv. Roka, koju je predvodio mons. Andrija Anišić. Odatle je procesija krenula ka katedrali.
Na početku mise, nakon svečane procesije i ulaska mladih u narodnim nošnjama, na čelu sa bndašem Tomislavom Vukmanovim Šimokovim i bandašicom Dunjom Šimić, biskupa i goste iz društvenih struktura pozdravio je dijecezanski upravitelj Subotičke biskupije mons.Ferenc Fazekas.
Pozivajući se na navešteno jevanđelje (Mt 14, 22-23), biskup je u svojoj propovedi istakao: „Čoveku se Isusov život čini neverovatnim. Nešto potpuno drugačije od života može se doživeti živeći ga zajedno sa drugim ljudima. Ljudski život je usmeren ka božanskom, ali ga neprestano doživljava kao nešto što je ispred njega, kao nešto nedostižno. Čovek se pita da li mašta ili je to stvarnost kojoj pripada i koju treba da doživi i živi. Iako fizički živimo daleko od pravog mora, svi mi ljudi smo na nekom moru, na nekim nemirnim talasima. Ovo je stanje cele ove civilizacije. Dakle, kada smo pritisnuti poteškoćama, teško nam je da prepoznamo gde je Bog, gde je Isus, ko je Isus. Davimo se, a da je Bog Bog bi nam pomogao. Tako neki kažu. Ovo nas čini sumnjičavim. I upravo u teškim trenucima se traži posedovanje vere, potreba za poverenjem. Pa kada vera i poverenje treba da „rade“, ako ne u trenucima iskušenja? Kada je sve normalno, onda nije teško imati poverenja. Iako se sve dešava u skladu sa našim razumevanjem i prihvatanjem, nema poteškoća da verujemo i budemo smeli. Čovek se i pored svih sumnji u mukama obraća Bogu, traži pomoć“, rekao je mons. Svalina.
U nastavku tumačenja scene u kojoj Isus, hodajući po vodi, poziva Petra, biskup je rekao: „Bog voli Petra koji razdvaja i koji mu se obraća. Ne zaboravimo: Petar je „realni“ čovek. Po mnogo čemu smo svi bliži Petru, koji je iznutra nestabilan, ali i veran, nego stabilnom Ivanu. Isusov je Ivan i Petar. I pravednik i grešnik primaju ruku od Gospodina. Isus pruža ruku svakom „davljenju“. Preživevši muke, svi primećujemo – Bog je bio tu. Nikada nismo zaostali. Kako čovek živi sve duže, sve više primećuje da se volja Božija i dalje ispunjava, da je Bog sa nama i u nama. Kada se sve smirilo, svi učenici su očigledno prepoznali Isusa. Smirenje je neophodno da se prepozna Bog, da se prepozna ljubav, prijateljstvo i odanost“, dodao je mons. Svalina.
Govoreći o centralnoj zahvalnosti za plodove zemlje koju su Hrvati Bunjevci organizovali u Bačkoj, on je tumačio stvarnost hleba i žetve: „Za koru hleba čovek će sve dati. Da bi imao što bolji hleb, čovek je u istoriji preduzimao agresivne ratove, grabio hleb iz usta drugih da bi njegov bio što beliji. Žetvene aktivnosti su završene, letinu smo smestili u naše žitnice. Ne samo zemljoradnici, već i svi žitelji ove drage otadžbine zastaju da pognu glave da se zahvale Tvorcu na darovima, da se pomole da njegov Promisao uvek bude naklonjen našim naporima. Međutim, ne zahvaljuju se samo poljoprivrednici, već i svi ostali žitelji Bačke, Srema i Banata. Tu su i naši radnici i činovnici, učitelji i službenici. I donose Gospodinu plodove svojih ruku, srca i uma“.
On je rekao da je ovo i dan „ispoljavanja naše ljubavi prema Bogu, a i prema zemlji.“ „Bog nam je dao ovu zemlju, a ’majka zemlja’ je uvek dobra čoveku ako je čovek poštuje, ako poštuje njene zakone, njena vremena. Svi treba da gajimo sveto poštovanje prema zemlji i izbegavamo ono što bi je moglo izazvati i što bi nam se moglo osvetiti. O ovom ekološkom pitanju moramo da razmišljamo svi, ne samo oni koji rade na zemlji, već i oni koji žive u gradu. Kakve su greške napravljene u želji da se što pre zaradi i proizvede… Kada danas razmišljamo o tome, ne postavljamo pitanje da li ćemo uspeti da sačuvamo lepotu jednog kraja, već da li ćemo opstati u tome. Ali moramo učiniti sve da očuvamo čistoću moralnog i etičkog okruženja, kako ga ne bismo zaprljali pohlepom, iznudom, lakom zaradom“, objasnio je mons. Svalina.
U zaključku propovedi biskup je istakao da je Gospodin svima dao zemlju. „Ona je majka svih nas. Ona može nahraniti svakoga, dati bićima „hleb nasušni“. Dan zahvalnosti pretvara se u dan solidarnosti: prema onima koji stradaju, koji su na ivici gladi. Ovo pitanje više nije pitanje šta gledamo na televiziji ili o kome čitamo u novinama, već je pitanje mnogih naših porodica i čitavog društva. Okupili smo se oko oltara da zahvalimo Gospodinu i prinesemo simbolične darove, plodove svojih njiva i naših ruku, ali i plodove naših srca i uma. Oni nas podstiču da pređemo sa simbolike na stvarnost. Možda će neko reći: ‘Šta da radim ovde? Potrebe su veće od mojih mogućnosti.’ Setimo se slučaja kada je Isus umnožio hleb. Nije rekao: ‘Šta je to za tolike’, već je iskoristio priliku i napravio čudo. Nije došao da osniva neku međunarodnu dobrotvornu instituciju ili organizaciju u svetu. Pogled je usmerio ka gladnom svetu, i sam je osećao glad kao i oni i zato je odmah reagovao. Da bi naša zahvalnost bila draga Gospodinu, potrebno je da dolazi iz bratski povezanih srca, oslobođena sebičnosti, profiterstva, zlostavljanja siromašnih, otvorena za iskrenu i delotvornu ljubav“, zaključio je biskup.
Svečanu liturgiju, na čijem početku je posvećen hleb od novog žita I klasovi, animirao je Katedralni hor „Albe Vidaković“ pod vođstvom horovođe i orguljaša Miroslava Stantića.
Biskup Svalina učestvovao je i u svečanom mimohodu učesnika Dužijance do centralnog subotičkog trga, gde je upriličen kulturni program u okviru kojeg je bandaški par uručio hleb od novoga brašna gradonačelniku Subotice Stevanu Bakiću.
Izvor: IKA