Apostolski prefekt Ulan Batora, kardinal Đorđo Marengo, rekao je da će papina poseta Mongoliji početkom septembra biti istorijski događaj koji će mlada mongolska Crkva ceniti, prenose Vatikanske novosti 8. jula 2023.
Papino 43. apostolsko putovanje zakazano je za 31. avgust do 4. septembar, kada će boraviti u Mongoliji. Pozvan je da poseti zemlju 24. avgusta 2022. godine, kada je delegacija mongolske vlade posetila Vatikan i uručila mu zvanični poziv mongolskog predsednika Ukhnaagiina Khurelsuha.
Predstavljajući zvanični program, slogan i logo papinog putovanja, apostolski prefekt Ulan Batora rekao je da bi poseta bila „nezamisliva“ pre samo nekoliko meseci.
Papa Franja biće prvi Petrov naslednik koji će posetiti budističku naciju u kojoj se Katolička Crkva ponovo pojavila 1992. godine, nakon pada komunističkog režima. Te godine, prvi katolički misionari Kongregacije Bezgrešnog Srca Marijina (CICM), takođe poznati kao Scheut misionari, vratili su se da ponovo izgrade Crkvu nakon skoro sedamdeset godina religiozne represije.
Od tada je katoličko stanovništvo raslo polako, ali stabilno. Danas ima oko 1.450 krštenih mongolskih katolika (u poređenju sa 14, 1995. godine) raspoređenih u devet župa, sa ukupnom populacijom od oko tri i po miliona stanovnika. Na službi ima 29 sveštenika, među kojima su dva Mongola, više od 40 redovnica i tri redovnika koji pripadaju desetak kongregacija različitih nacionalnosti i tri laika misionara.
Tokom konferencije za novinare u Ulan Batoru – prenela je agencija Fides – kardinal Marengo je podsetio da je sveti Jovan Pavle II. planirao je da poseti Mongoliju 2003. godine, nakon što je godinu dana ranije tadašnju misiju Ulana Batora podigao na status apostolske prefekture, ali je plan otkazan zbog njegovog narušenog zdravlja.
„A sada smo tu“, rekao je, „20 godina kasnije i oko 800 godina nakon prvog direktnog kontakta između Svete Stolice i mongolskih careva, kada je papa Inocent IV. poslao svog izaslanika, franjevca Đovanija di Pian del Karpina, da se lično sastane sa slavnim Mongolima i započne miran dijalog”.
Četrdesetdevetogodišnji kardinal, koji je prvi put stigao u Mongoliju 2003. godine, prisetio se i svog prethodnika, pokojnog biskupa Venceslava Padilje, prvog sveštenika pionira koji je predvodio misionare Bezgrešnog Srca Marijina 1992. godine i prvog apostolskog prefekta Ulan Batora. „Mi ubiremo plodove njegovog velikog misionarskog rada i mnogih drugih misionara i pripremamo se – I u njihovo ime – za ovaj istorijski događaj“, rekao je on.
Ilustrujući značenje loga i motoa papskog putovanja „Nadajmo se zajedno“, kardinal Marengo se fokusirao na implikacije papinog putovanja na međureligijski dijalog u zemlji. Odnosi sa drugim mongolskim verskim zajednicama, a posebno sa lokalnim budističkim verskim vlastima, su dobri i ukorenjeni u drevnoj tradiciji tolerancije i otvorenosti koja datira još od cara Džingis Kana. To je potvrđeno tokom prve zvanične posete delegacije budističkih redovnika iz Mongolije Vatikanu 28. maja 2022. godine, kada su se sastali sa papom Franjom.
Od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Svetom Stolicom 1990. godine, odnosi sa civilnim vlastima su nastavili da jačaju, što pokazuje sporazum koji su 2020. potpisali mongolski ambasador pri Svetoj Stolici i nadbiskup Pol Ričard Galager, sekretar Vatikana za odnose sa državama i međunarodnim organizacijama kako bi proširili svoju saradnju u oblast kulture.
Mongolske vlasti su pokazale posebno poštovanje prema socijalnom radu koji Crkva sprovodi u zemlji za najsiromašnije i najugroženije.
Poslednjeg dana svog apostolskog putovanja, 4. septembra, papa Franja trebalo bi da se sastane sa dobrotvornim radnicima i otvori Dom milosrđa, dobrotvornu organizaciju koja uključuje kliniku za hitne potrebe beskućnika i žrtava porodičnog nasilja.
Prema Apostolskoj prefekturi, centar „predstavlja jedan od prvih velikih projekata koje je pokrenula matična Katolička Crkva u toj zemlji u kojoj misionarska dela podržavaju veru“. Nema sumnje, primetio je kardinal Marengo, da će Crkva u Mongoliji moći da ceni iskustvo dobrodošlice Petrovom nasledniku, „rastući u tom istinskom osećanju da su jedno telo, dobro ukorenjeno u zemlji“, pišu vatikanske novosti.
Izvor: IKA