Povodom ustoličenja za nadbiskupa i metropolita beogradskog mons. Ladislav (Laszlo) Nemet, koji je od 25. septembra 2021. i potpredsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope (CCEE), dao je intervju 14. decembra 2022. hrvatskoj redakciji Radija Vatikan. U našem glavnom studiju za Vatikanske vesti sa njim je razgovarala Antea Marinović
Uvaženi mons. Nemete, upravo ste postali nadbiskup I metropolit beogradski. U ime hrvatske redakcije čestitamo Vam i želimo dobar nastavak vaše biskupske službe u novoj sredini. Kada ste stupili na dužnost rekli ste da ćete nastaviti saradnju i ubuduće, posebno sa Srpskom pravoslavnom Crkvom, ali i sa svim istorijskim Crkvama i verskim zajednicama u Srbiji. Sa Papom Franjom možemo da kažemo da je međureligijski dijalog „lek za rane sveta“. Kako Vi vidite ekumenski i međureligijski dijalog?
Hvala na pitanju. Želim da živim ono što sam rekao u subotu u Beogradu u katedrali. Imam poseban pristup ovom problemu. Čini mi se da je najvažnije stvoriti dobre kontakte i odnose sa predstavnicima drugih istorijskih Crkava u Srbiji, a posebno, kao što sam pomenuo, sa Pravoslavnom Crkvom, jer je ona najveća i ima ogroman uticaj na život u Srbiji, a onda i sa drugima tako. Jer čini mi se da kada stvaramo ljudske odnose znamo da sednemo i popijemo čašu vina ili popijemo kafu i zajedno gledamo utakmicu, juče je, nažalost, bilo tužno [polufinalna utakmica Argentina-Hrvatska, op. nov.], u svakom slučaju, veoma je dobro da od ovoga počnemo i da možemo da govorimo o saradnji zasnovanoj na ovom ljudskom odnosu. Čini mi se da je to ono što je fundamentalno jer se tiče svega. Naravno, to ne isključuje mogućnost i potrebu da se teolozi i poglavari različitih Crkava sastaju i razgovaraju o nekim konkretnim zadacima, konkretnim temama, možda čak i teološkim problemima. To su različiti nivoi. Za nas u Srbiji je važno da nivo humanosti, ljudske bliskosti, bude u redu. I onda ćemo moći u miru da razgovaramo i dođemo do nekih rezultata. Za mene je bila posebna čast, ali mislim i za sve katolike, da su na ustoličenju bili predstavnici svih Crkava, a posebno, kao što ste verovatno videli, bio je Patrijarh [Porfirije]. Za nas je to posebna čast. Mislim da je to bilo prvi put da je tako. Međutim, to znači da se vreme u Srbiji menja i kreće u boljem smeru.
Nedavno ste propovedali u sarajevskoj katedrali tokom zasedanja Biskupske konferencije BiH. Onda ste spomenuli da se treba zapitati zašto je slika Boga kao žene izgubljena iz tradicije Katoličke crkve. Mnogima je posebno u sećanju ostala ta vaša rečenica iz propovedi. Kako Vi vidite ulogu žene u Crkvi danas? Šta Crkva, svaka biskupija, može da učini da se poštuju prava i dostojanstvo žene?
Ovo je složeno pitanje, verujte mi. I cela tema. U čemu je stvar? Svaka kultura različito ocenjuje ulogu i značaj žene. Ono što mi se sviđa i ne sviđa kod Katoličke Crkve je to što kada uđem u katoličku crkvu uvek su uglavnom žene. Radio sam na različitim kontinentima, sa različitim verama i religijama. Kada uđem u budistički hram, tamo gotovo da nema žena. Odete u džamiju u petak – nema žena, odete kod Jevreja u neku od sinagoga, žene imaju svoje mesto, ali glavni koji se mole su muškarci. Dakle, monoteističke religije, judaizam, islam i hrišćanstvo, bile su vezane za muškarce. Samo u katoličkoj crkvi, možda malo i u protestantskoj, vidite da je većina onih koji idu u crkvu – žene. Kod nas su žene imale prilike da se razvijaju, to je nešto pozitivno. One nisu isključene iz liturgije. Nekada su bile, ali su danas uključene. Hvala Bogu. Uključene su u sve dobrotvorne akcije. Sve što se dešava [pokreću] uglavnom žene. Ali kada je reč o uskom krugu, da tako kažem, odluka o blizini oltaru onda tu dolazi do granica. Uvek sam bio za to da žene budu cenjene i u tom krugu bliže oltaru. Ako ste videli možda prenos ustoličenja na televiziji, žene su čitale. Bili su blizu. Bio je i jedan ples iz Indonezije u organizaciji ambasadora Indonezije. Tako da smo imali nešto sasvim drugačije od standardnog. Radio sam krajem 80-ih na Filipinima i tada smo na univerzitetu uveli da devojke, studenti, mogu da ministriraju. To je bilo nešto revolucionarno. Ali moram reći, sasvim normalno, da se broj mladih studenata na misi udvostručio. Zato što su tu bile lepe mlade devojke (osmeh). Pa, I to je isto način kako Bog deluje… Ali sad opet ozbiljno kažem: čini mi se da treba da damo više prostora ženama i moramo da dođemo do tačke da shvatimo šta je neophodno vezano za sakrament svešteničkog ređenja, odnosno šta nužno proizilazi iz toga a što se može dati ženama u upravljanju i vođenju Crkve. Vidite, Sveti Otac Franjo dovodi sve više žena u Vatikan. A to su žene koje su spremne, obrazovane. Ne radi se samo o tome da imamo određeni broj žena u zastupljenosti, već su to zaista osobe koje tačno znaju šta treba da se radi i to dobro rade.
Božić dolazi uskoro. Dok jedan deo sveta pati od ratnih stradanja, posebno mučenička Ukrajina, mnogi od nas sa druge strane nisu svesni koliko je važan mir i njegova izgradnja. Kako, u svetlu Božića, možemo trajno graditi mir i suživot, posebno ovde u Evropi?
Mislim da je ovaj Božić poseban. Znate, uvek je bilo ratova. Ratova ima i danas. Na našim prostorima je bio rat pre 30-ak godina, ali oni nikada nisu toliko doticali Evropu kao ovaj rat u Ukrajini. Jer Ukrajina je ogromna država, veoma je blizu i vidimo koliko je ljudi, zbog velikog broja stanovnika, izbeglo i došlo u naše krajeve. Znači tačno osećamo šta se dešava. I što je najgore, osećamo to u džepu: pitanje energije, cene, inflacije. Ovo nije sve vezano za rat, ali ga je rat dodatno ojačao. Mislim da u ovoj situaciji ne smemo zaboraviti ono što je bilo najvažnije već prilikom Isusovog rođenja: pastiri su došli i doneli svoje darove. To znači da je svako od nas pozvan da pomogne onima koji nam dolaze. Kao što je Isus primao darove od kraljeva, ili mudraca kako Jevanđelje kaže, tako smo i mi pozvani da ne izgubimo taj osećaj solidarnosti. To je na ličnom nivou. I mislim da je za naše zemlje, posebno u Evropskoj uniji, važno da istraju u ovim akcijama koje zajedno rade na pomoći Ukrajini i stvaranju uslova za mirne razgovore. Jer nijedna akcija nije samo da se pokaže, da se neko kazni, već da se nekako pomogne da ljudi nekako shvate da ovaj glupi rat treba zaustaviti. Svaki rat je glup. Svaki rat. I ljudi se bespotrebno ubijaju, a može se sesti za sto i razgovarati.
Oče Nadbiskupe, hvala na ovom razgovoru. Ovde na Radiju Vatikan i na Vatikanskim novostima dali ste nekoliko intervjua na nekoliko jezika. Hvala vam što ste odvojili vreme i za nas na hrvatskom jeziku. Želimo Vam srećan i blagosloven Božić i svako dobro.
Isto i Vama i Vašim slušaocima. Hvala vam.
Izvor: Vatican news