Papa Franja je na ekumenskom i međureligijskom susretu u Ulan Batoru u nedelju 3. septembra ohrabrio religije da budu primer dijaloga i altruizma u ovom vremenu „razdirenom sukobima i neslogom“ i da ponude ono u šta veruju, poštujući savest drugih i u cilju najvećeg dobra za sve. On je takođe upozorio da fundamentalizam i ideološko forsiranje ugrožavaju mir, prenose Vatikasnke novosti.
Religijske tradicije predstavljaju izvanredan potencijal dobra u službi društva i imaju veliku odgovornost, jer svojim ponašanjem treba da potvrde postupcima ono što ispovedaju, ona učenja koja ne mogu da se suprotstave i tako postanu povod za skandal.
U svom trećem govoru u Mongoliji, papa Franja se obratio hrišćanskim vođama i vođama drugih vera, na ekumenskom i međureligijskom sastanku održanom u Hun teatru u Ulan Batoru. Papin apel je nedvosmisleno ohrabrenje religijama da preuzmu odgovornost u vremenu kada je svet razdiran sukobima i neslogom, ali je istovremeno i poziv da se ne stvara zabuna između religije i nasilja, između svetosti i nametanja, između religioznog puta i sektaštva, ali I da se ne naseda na fundamentalizam i ideološko forsiranje koji kompromituju mir.
Osvrćući se na mongolsko nebo i ogromnu zemlju, koji dočaravaju transcendentne i zemaljske dimenzije koje nas podstiču na razmišljanje o potrebi da ljudi usmere svoj pogled prema gore kako bi pronašli pravac kretanja na zemlji, Papa je istakao da je činjenica da su oni svi zajedno na jednom mestu, samo jedna poruka.
„Religijske tradicije, u svojoj originalnosti i različitosti, predstavljaju izvanredan potencijal za dobro u službi društva. Kada bi oni koji su odgovorni za narode izabrali put susreta i dijaloga sa drugima, dali bi odlučujući doprinos da se okončaju sukobi koji i dalje izazivaju patnje mnogih naroda“, rekao je on.
Vera – svedočanstvo harmonije
Papa je potom govorio o mongolskom narodu kao o primeru zajedničkog života među religijama, ali i o svedočanstvu stare harmonije. Reč je, kako je rekao, tipično azijskog prizvuka, koja objašnjava odnos koji se stvara između različitih stvarnosti, bez preklapanja i homogenizacije, ali uz poštovanje različitosti i za dobrobit zajedničkog života. Vernici su pozvani da rade za harmoniju svih, a stepen harmonije koji se širi određuje društvenu vrednost religioznosti koja se meri na osnovu altruizma.
„Altruizam gradi harmoniju, a tamo gde vlada harmonija, tu je i razumevanje, blagostanje i lepota. Štaviše, harmonija je možda najprikladniji sinonim za lepotu. Naprotiv, zatvaranje, jednostrano nametanje, fundamentalizam i ideološko forsiranje potkopavaju bratstvo, podstiču tenzije i ugrožavaju mir“, rekao je on.
Harmonija priliči zajednici; raste uz prijateljstvo, slušanje i poniznost, a religije su pozvane da to ponude svetu, jer se sam tehnički napredak ne može dati. Stoga, susretom, religije obogaćuju čovečanstvo koje je na svom putu često dezorijentisano kratkovidnom potragom za profitom i blagostanjem, primetio je papa Franja.
Često ne može da se nađe nit: fokusirano samo na zemaljske interese, završava uništavanjem same Zemlje, mešajući napredak sa nazadovanjem, što pokazuju brojne nepravde, sukobi, tolika uništavanja životne sredine, progoni, toliko odbačenih ljudskih života, objasnio je.
Diskretno prisustvo misionara
Mongolija ima veliko nasleđe mudrosti, rekao je papa i poslao opšte ohrabrenje svima da je otkriju i vrednuju, opisujući je kroz deset aspekata: dobar odnos sa tradicijom; poštovanje prema starijima i precima; briga o životnoj sredini; vrednost tišine i unutrašnjeg života; zdrav osećaj umerenosti; vrednost prihvatanja; sposobnost da se odupre vezanosti za stvari; solidarnost; uvažavanje jednostavnosti i, konačno, izvesnog egzistencijalnog pragmatizma koji teži da istrajno traži dobro pojedinca i zajednice.
Sveti Otac je pomenuo „ger“, tradicionalnu mongolsku kuću, kao primer ljudskog prostora koji podržava susrete i dijalog, koji je konkretno uporište i razlog za nadu za one koji su izgubljeni. Ger je uvek otvoreno i gostoljubivo mesto za prijatelje i strance.
„Ovo je i iskustvo katoličkih misionara koji dolaze iz drugih zemalja, koji su ovde primljeni kao hodočasnici i gosti i koji na prstima ulaze u ovaj kulturni svet, kako bi dali ponizno svedočenje jevanđelja Isusa Hrista“, objasnio je on.
Ne smemo mešati religiju i nasilje
Ger ima i duhovnu dimenziju, rekao je papa Franja i objasnio: jer je njegov otvor okrenut prema gore, i jedini je kroz koji ulazi svetlost, izaziva suštinsku otvorenost prema božanskom. Sveti Otac stoga u zajedničkom životu unutar gera vidi predstavu pomirenog i srećnog čovečanstva, gde posvećenost pravdi i miru nalazi inspiraciju i temelj u odnosu sa božanskim.
„Ovde je, draga braćo i sestre, naša odgovornost velika, posebno u ovom trenutku istorije, jer je naše ponašanje prizvano da delima potvrdimo učenje koje ispovedamo; ne može biti u suprotnosti sa njima, postajući povod za skandal. Dakle, nema zabune između religije i nasilja, između svetosti i nametanja, između verskog puta i sektaštva. „Neka sećanje na patnju pretrpljenu u prošlosti – mislim pre svega na budističke zajednice – da snagu da mračne rane pretvore u izvore svetlosti, nepoznavanje nasilja u mudrost života, a zlo koje uništava u dobro koje gradi“, ohrabrio je Sveti Otac.
Da ponudimo ono što jesmo i u šta verujemo
To je posvećenost koju papa Franja traži od različitih vera, spremnih da ponude lepotu koju predstavljaju učenja njihovih duhovnih učitelja.
„U pluralističkim društvima koja veruju u demokratske vrednosti, kao što je Mongolija, svaka verska institucija, propisno priznata od strane civilnih vlasti, ima dužnost i pre svega pravo da ponudi ono što jeste i u šta veruje, uz poštovanje savesti drugih i za svrhu većeg dobra svih“, istakao je on.
Zauzimanje Katoličke Crkve
Katolička Crkva namerava da ide tim putem čvrsto verujući u ekumenski, međureligijski i kulturni dijalog, nudeći ljudima i kulturama blago koje njena vera predstavlja i ostajući otvorena i slušajući šta nude druge verske tradicije, primetio je Papa.
„Dijalog, naime, nije protivan proklamaciji; ne izjednačava razlike već pomaže da se razumeju, čuvaju u originalnosti i omogućavaju im da se suoče jedni s drugima radi iskrenog i međusobnog bogaćenja“, objasnio je on.
Moguća nada
Sve religije imaju jednako dostojanstvo i put kojim treba da idu zajedno; ovaj naš današnji susret je znak da je moguće nadati se, istakao je Papa i dodao: u svetu rastrzanom sukobima i razdorom, to bi moglo izgledati utopijski; međutim, najveći poduhvati počinju u tajnosti, u gotovo neprimetnim razmerama. Veliko drvo raste iz malog semena, skrivenog u zemlji.
„Neka cveta ova sigurnost da naši zajednički napori u dijalogu i izgradnji boljeg sveta nisu uzaludni. Negujmo nadu“, pozvao je papa Franja.
„Neka molitve koje uznosimo na nebo i bratstvo koje živimo na zemlji daju nadu; neka budu jednostavno i verodostojno svedočanstvo naše religioznosti, zajedničkog hodanja pogleda uprtog prema gore, skladnog življenja u svetu, poput hodočasnika pozvanih da sačuvaju atmosferu doma za sve“, pozvao je Sveti Otac, a prenose Vatikanske novosti.
Izvor: IKA