Sv. Barbara je omiljena svetica u među vernicima i jedna od 14 svetica koje pomažu u nevolji. Zaštitnica
je rudara, arhitekata, livaca i tobdžija, vernici je prizivaju u situacijama opasnim po život. Životopis ove
svetice zasniva se na legendama. Živela je u 3. veku u Nikomediji u Maloj Aziji. Otac Dioskur je bio
trgovac i veliki protivnik hrišćana. Hteo je da je uda za bogatog udvarača. Najbogatiji mladići grada
pokušali su da pridobiju pametnu, lepu, učenu i oštroumnu devojku. Barbara je odbila prosce i sve više je
favorizovala malu grupu hrišćana koji su živeli sakriveni u strahu od carskih progonitelja. Njen otac je to
primetio i odlučio da je drži što dalje od hrišćana.
Tokom dugog odsustva, otac je zaključao Barbaru u visoku kulu sa dva prozora da bi je zaštitio od
hrišćanskog „sujeverja”. U kuli ju je posetio čuveni hrišćanski teolog tog vremena Origen, koji ju je krstio.
Barbara je dala da se napravi treći prozor na kuli da je podseća na Presveto Trojstvo, a na vrata je stavila
krst da je podseća na Hristovo orkupljenje. Otac ju je zbog toga mučio, a kasnije joj sam odrubio glavu.
Izgleda da je Barbara podnela mučeništvo za veru 306. godine. Njene mošti su prenete prvo u Carigrad, a
potom u Veneciju.
Praznik svete Barbare se vezuje za običaje kao što je sejanje pšenice u plitku posudu koja će izrasti do
Božića. Zelene vlati pšenice usred zime su znak i garancija novog života. U nekim krajevima se umesto
pšenice u vodu stavljaju grančice trešnje, jabuke ili kruške koje cvetaju na Božić. U mnogim crkvama naći
ćete Barbarin kip ili sliku. Prikazuje se sa kaležom i hostijom, simbolima otajstva Euharistije. Neizostavna
je kula sa tri prozora, kao i mač, znak njenog pogubljenja.
