Danas se sećamo svetog bračnog para Priskile i Akvile, Jevreja veoma dragih Sv. Pavlu koji su postali hrišćani i požrtvovano revnovali za Gospoda. Pominju se u Bibliji nekoliko puta. Tako Sv. Luka kao pisac Dela apostolskih to pominje kada opisuje Pavlovo drugo misionarsko putovanje. I sam Pavle, pišući poslanicu Rimljanima i šaljući lične pozdrave, seća se i Priskile i Akvile. Pavle završava Drugu poslanicu Timoteju pozdravljajući Priskilu i Akvilu. Nije ni čudo što ih Pavle toliko pominje. Kao bistar čovek, brzo je u njima video velike sposobnosti i da će mu, kao već iskusnim hrišćanima, biti od velike koristi na njegovim misionarskim putovanjima.
Priskila i Akvila su zaista imali izuzetne ljudske i hrišćanske karakteristike, tako da su bili veoma vredni svedoci za Hrista, što je potkrepljivalo Pavlov naveštaj gde god je išao. Oni su, prema mnogim naučnicima tog perioda, čak i pre susreta sa Pavlom, kršteni i poučeni u veri, i zapravo su dati Pavlu kao blagodatni dar za saradnju.
Kada je Pavle završio svoju misiju u Korintu i odatle želeo da se vrati u Siriju, uzeo je Priskilu i Akvilu za saputnike. Za njim su otišli u Efes, gde su ostali da se bave zanatima i apostolatom. Svoju kuću su ponudili hrišćanima na bogosluženje. Tokom svog trećeg misionarskog putovanja, u toj kući je dugo boravio i Sveti Pavle. Pišući svoju Prvu poslanicu Korinćanima oko 55. godine, Pavle pozdravlja Priskilu i Akvilu, u čijoj se kući Crkva okuplja. Ovaj par je jednom izložio svoje živote u odbrani Pavlovog života. Nije sigurno gde i kako su poginuli. Vizantijski sinasar ih pominje 13. februara, a rimski martirologij na današnji dan, 8. jula. Nikada Crkvi nije nedostajalo ovakvih svetih ljudi, bračnih parova i pojedinaca, koji su uvek bili spremni da pomognu u apostolatu. Pominjanjem ovog bračnog para iz ranih vremena Crkve sećamo se svih dragih ljudi i vernih svedoka Hrista Gospoda.