Sveti Saturnin je, već u poodmaklim godinama, zbog svoje velike vere osuđen za vreme cara Maksimilijana na prinudni rad nošenja peska za podizanje Dioklecijanovog kupatila na Viminalu. Đakon Sizinije se zajedno sa ostalim hrišćanima posvetio duhovnom i materijalnom staranju o osuđenicima. Otkriven u ovom činu ljubavi i samopožrtvovanja, uhvaćen je i predat prefektu Laodici, bačen u mamertinsku tamnicu, gde je, milošću Božijom, uspeo da preobrati mnoge vojnike rimske garde. Saturnin i Sizinije su tada bili podvrgnuti okrutnim suđenjima pred sudom u hramu Teluda. Odlučno su odbili zahtev da prinesu žrtvu paganskim bogovima. Njihovo junaštvo izazvalo je i veliko divljenje prisutnih na dvoru, pa su neki od njih prešli u hrišćanstvo.
Svetim mučenicima su na Nomentanskom putu 304. godine odrubljene glave, a njihova tela je bogati rimljanin Trason sahranio na svojoj zemlji na Salarijskom putu. U njihovu čast je kasnije izgrađena bazilika ispred Porta Colline. Na njemu je bila pesma isklesana u mermeru, koju je u čast svetih mučenika sastavio papa Damas (366-384), veliki poštovalac rimskih mučenika.