Papa se na opštoj audijenciji osvrnuo na najznačajnije momente apostolskog putovanja u Bahrein, saževši ih u tri reči: dijalog, susret i hod. On je ponovo pomenuo brojne ratove koji se vode u svetu i naglasio koliko nam je potrebno da izađemo jedni drugima u susret, jer se sukobi ne rešavaju logikom oružja.
Dijalog, susret, hod – tri su reči koje je papa Franja istakao u katehezi na današnjoj opštoj audijenciji, tri dana nakon povratka sa apostolskog putovanja tokom kojeg je posetio Bahrein, posvetivši ga upravo tom putovanju. Međutim, desilo se nešto neočekivano: dvoje dece se prišilo papi i ostali kod njega neko vreme. Sveti Otac je iskoristio tu situaciju i govorio o tome kako uspostaviti odnos sa Bogom.
Pre nego što kažem ono što sam pripremio, želeo bih da skrenem pažnju na ovo dvoje dece koja su ovde došla. Nisu tražili dozvolu, nisu rekli: „Bojim se“; došli su direktno. Ovako treba da se odnosimo prema Bogu: direktno. Dali su nam primer kako treba da se ponašamo sa Bogom, sa Gospodom: ići napred!. On nas uvek čeka. Bilo mi je drago da vidim poverenje to dvoje dece: to je bio primer za sve nas. Tako uvek treba da pristupamo Gospodu: slobodno.
Dijalog otkriva bogatstvo drugog
Spontano se nameće pitanje: zašto je Papa želeo da poseti tu malu zemlju sa veoma velikom muslimanskom većinom? – rekao je Sveti Otac, dodajući da je povod za put u Bahrein učešće na Forumu o dijalogu između Istoka i Zapada. Dijalog koji služi da se otkrije bogatstvo onih koji pripadaju drugim nacijama, drugim tradicijama, drugim religijama. A šta je kiseonik mira – istakao je rimski biskup, pominjući Drugi vatikanski sabor, koji, govoreći o miru, u pastoralnoj konstituciji Gaudium et spes ističe da zahteva da [ljudi] svoj um i srce rašire van granica svoje države, napuštajući nacionalni egoizam i pohlepu za prevlašću nad drugim narodima i da, naprotiv, gaje duboko poštovanje prema celom čovečanstvu.
U Bahreinu sam osetio tu potrebu i izrazio nadu da će verski i građanski lideri širom sveta znati kako da gledaju izvan svojih granica, svojih zajednica, kako bi se brinuli za celinu. Samo tako možemo da se suočimo sa određenim opštim temama, kao što su, na primer, zaborav Boga, tragedija gladi, zaštita stvorenog sveta, mir. U tom smislu, Forum o dijalogu pod nazivom „Istok i Zapad za ljudski suživot“ podstakao nas je da izaberemo put susreta i odbacimo put sukoba.
Sukobi se ne rešavaju ratom
Koliko nam je potreban zajednički susret! – istakao je rimski biskup i pomenuo brojne ratove koji se vode u svetu, a pre svega onaj bezumni, bezumni – ponovio je – rat čija je žrtva stradalna Ukrajina. To su sukobi koji se nikada neće rešiti detinjastom logikom oružja, već samo nežnom snagom dijaloga – rekao je Papa i dodao – Mislimo na ratove [koji traju] godinama, a prisetimo se Sirije – više od deset godina. ! – (…) mislimo na decu u Jemenu, mislimo na Mjanmar, svuda! Sada je Ukrajina bliže, a šta rade ratovi? Uništavaju, uništavaju ljudski rod, uništavaju sve. Sukobi se ne rešavaju ratom.
Bez susreta nema dijaloga
Dijalog pretpostavlja susret, pa je papa Franja podsetio da je u Bahreinu u više navrata osećao želju da se hrišćani i muslimani više sastaju, da uspostave čvršće odnose, da jedni druge više primaju u svoja srca.
Bez prihvatanja, dijalog ostaje prazan, prividan, ostaje pitanje ideja, a ne stvarnosti. Od mnogih susreta, onaj sa mojim dragim bratom, velikim imamom Al-Azhara, mojim dragim bratom – ponovio je Papa – kao i onaj sa mladim ljudima u Školi Presvetog Srca, učenicima koji su nam dali veliku poruku: uče zajedno, hrišćani i muslimani. Treba da se upoznate kao mladi, kao deca, da bratski sastanak spreči ideološke podele.
Etapa na putu koji je započeo Jovan Pavle II.
Papa Franja je tada istakao da njegovo putovanje u Bahrein ne treba posmatrati kao izolovanu epizodu, već da se njime nastavlja proces zbližavanja koji je pokrenuo sveti Jovan Pavle II. kada je posetio Maroko.
Tako je prva poseta pape Bahreinu bila još jedan korak na putu hrišćanskih i muslimanskih vernika: ne da nas zbuni ili razvodni veru; ne, jer dijalog ne razvodnjava; već radi uspostavljanja bratskih saveza u ime oca Abrahama koji je bio hodočasnik na zemlji pod milostivim pogledom jednog Boga Neba, Boga mira. Zato je moto putovanja bio: „Mir na zemlji ljudima dobre volje“.
Proširivanje horizonta – poziv za sve
Dijalog, susret i hod u Bahreinu, osim sa muslimanima, odvijali su se i među hrišćanima uz prisustvo – kako je rekao Sveti Otac – dragog patrijarha i brata Vartolomeja i braće i sestara različitih vera i obreda. Braća i sestre po veri koje sam sreo u Bahreinu zaista žive „u hodu“: većina njih su radnici imigranti koji, daleko od kuće, nalaze porodicu u velikoj porodici Crkve – rekao je Papa i usmerio svoje misli na katolike te zemlje, kao i drugih Zalivskih zemalja, sa kojima se sastao na misi slavljenoj na stadionu. Katehezu je završio ohrabrenjem koje proizilazi upravo iz njihovog primera.
Danas želim da vam prenesem njihovu pravu, jednostavnu i lepu radost. Susrećući se i moleći se zajedno, osećali smo se kao jedno srce i jedna duša. Razmišljajući o njihovom putovanju, njihovom svakodnevnom iskustvu dijaloga, svi se osećamo pozvani da proširimo svoje vidike (…) Proširimo vidike, otvorimo se, zainteresujemo se i posvetimo se upoznavanju drugih. Ako se posvetite poznavanju drugih, nikada nećete biti ugroženi. Ali ako se plašite drugih, bićete pretnja za njih. Put bratstva i mira, da bi napredovao po njemu, treba svakoga i sve – istakao je na kraju papa Franja.
Izvor: Vatican News