Uoči Drugog međunarodnog dana ljudskog bratstva, predsednik Papskog saveta za kulturu predstavlja Paviljon Svete stolice Dubai Ekspo (Dubai Expo). To je prostor za upoznavanje sa inicijativama njegovog dikasterija za širenje sadržaja Dokumenta o ljudskom bratstvu, koji su potpisali papa Franja i veliki imam Al-Azhara. Kardinal Ravazi svetske religije podstiče na povratak njihovom važnom nasleđu, a to je dijalog, neophodan i danas za veći uticaj u savremenom društvu.
Paviljon Svete Stolice na Univerzal Ekspozišen (Universal Exposition) u Dubaiju osmišljen je kao način da posetioci iskuse šta znače bratstvo, prijateljstvo, dijalog, susret i moć interkulturalne razmene. Glavna proslava drugog Međunarodnog dana ljudskog bratstva, na treću godišnjicu potpisivanja istoimenog dokumenta, biće održana 4. februara u velikom „Paviljonu održivosti”.
Od svetog Franje i sultana do potpisa u Abu Dabiju
Polazna tačka cele izložbe – koju su dizajnirali Tomaš Trafni (Tomasz Trafny) zamenik komesara Paviljona i šef Odeljenja za nauku i religiju Papskog saveta za kulturu i arhitekta Đuzepe Di Nikola (Giuseppe Di Nicola) – je susret svetog Franje Asiškog i sultana Malika Al-Kamila (Malika Al-Kāmila) iz 1219. godine, dok je središte izložbe susret pape Franje sa velikim Imamom Al-Azharaom, Ahmadom Al-Tajibom (Al-Azhara, Ahmadom Al-Tayyibom), 4. februara 2019. godine u Abu Dabiju gde su potpisali Dokument o ljudskom bratstvu.
Ravazi: Svedočanstva kulturnog i verskog dijaloga
Kardinal Đanfranko Ravazi (Gianfranco Ravasi) predsednik Papskog saveta za kulturu, govorio je za Vatikanske vesti (Vatican News) o porukama Paviljona i posvećenosti njegovog dikasterija širenju kulture bratstva. On u intervjuu velikim svetskim religijama ukazuje na put nazad ka njihovom značajnom nasleđu koje je zajedničko i istovremeno različito. Reč je o dijalou između religija, „za veći uticaj u modernom društvu“, kako bi se zaustavio kulturni i moralni pad planete.
Aleksandro di Busolo (Alessandro di Bussolo) ( Vatikanske vesti – Vatican News): Kardinale Ravazi, Paviljon Svete Stolice na Dubai Ekspu (Dubai Expo) prostoru postavljen je upravo da bi dao kontinuitet Dokumentu o ljudskom bratstvu, tri godine nakon potpisivanja ovog važnog teksta…
Postoji i vizuelni, kontinuirani, snimljeni prikaz događaja u Paviljonu. Ali pre svega, želeo bih da istaknem još jedno prisustvo: u Paviljonu je izložen program velike biblioteke i univerziteta nastalog u 9. veku u Bagdadu sa arapskim tekstom i predstavlja napor tadašnje kulture da islamskom svetu prenese znanje drugih naroda i kultura. Ovo je zaista simbolično svedočanstvo ovog kulturnog i verskog dijaloga.
A ujedno je i jedna od najpoželjnijih prisutnih zgrada, zbog čega mnogi Arapi dolaze da posete Paviljonu…
To je tačno, to je svakako jedan od temeljnih simbola, kao i latinski prevod jedne arapske rasprave o matematici, u kojoj je tekst Leonarda Fibonaccija , njegova čuvena serija brojeva, pomoću kojih je Zapad naučio tzv. arapske brojeve.
To je način da se vizuelno ceni bogatstvo kulturne razmene… A u Dokumentu o ljudskom bratstvu potpisanom u Abu Dabiju, papa Franja i veliki imam Al Tajib (Al-Tayyib) apeluju na kulturni i moralni pad sveta. Kako svetske religije mogu konkretno da rade zajedno za ovo?
Oni to mogu učiniti na dva načina. Gotovo centripetalan način je povratak njihovom velikom nasleđu. Znamo, na primer, da je filozofska, medicinska, pa i naučna, ali i književna zaostavština Istoka u proteklim vekovima stigla do Zapada, svaka sa svojom vizijom. U meri u kojoj je Toma Akvinski, na primer, imao priliku da bolje upozna Aristotela kroz doprinos Averoesa (Averroesa), muslimanskog filozofa. U ovom svetlu, prvi veliki pokret je povratak velikom zajedničkom nasleđu ili takođe različitom nasleđu koje imamo, a koje je veoma plodno. A drugi pokret je skoro centrifugalan, odnosno doći do sadašnjosti, da se identifikuju fundamentalni putevi kao što su oni navedeni u Dokumentu ljudskog bratstva, za dijalog i veći uticaj u savremenom društvu. Razmislimo samo o tome šta znači međureligijski dijalog, mir, bratstvo, ali i autentična tolerancija koja je ne samo spoljašnja već i susret.
Papa Franja je u više navrata izrazio nadu da će se Dokument o ljudskom bratstvu širiti i proučavati što je više moguće. Šta Dikasterijum za kulturu radi i planira da ove istorijske reči budu zaista kultura?
Verujemo da to možemo učiniti upravo kroz kulturnu stranu… Papsko veće za međureligijski dijalog više se bavi isključivo verskim vezama. Mislimo da možemo da napravimo, na primer, svojevrsno „Dvorište neznabožaca“ koje će biti posvećeno temi tišine, koja je karakteristična ne samo za svet arapske meditacije, već i za drevnu budističku tradiciju, pa će dijalog biti veoma širok. Takođe nameravamo da unapredimo ovu naučnu dimenziju, pre svega uzimajući u obzir – takođe kroz sastanke koje imamo sa predstavnicima muslimanske kulture uopšte – kulturu arapskih zemalja na temu antropologije. Ovo je jedno od najdelikatnijih pitanja, koje ovih dana stalno stimuliše veštačka inteligencija. To je tema koja na neki način čini da određene kategorije koje su kodifikovane eksplodiraju, koje stoga moraju biti prepisane uzimajući u obzir ovu veliku evoluciju koju predstavlja nauka. I ovaj naučni dijalog, kakav je bio u prošlosti, i dalje može biti jedan od privilegovanih načina za susret sa različitošću, u zajedničkom traganju za vizijom koja je duboko humanistička i ljudska.
Izvor: Vatican News