Poput Petra, često se vraćamo na obalu bez ulova u životu, osećamo se poraženo. Međutim, Gospod je taj koji bira našu lađu — takva kakva jeste — da propoveda Jevanđelje. Uvek, kako u ličnom životu tako i u životu Crkve i društva, može se učiniti nešto lepo i hrabro, rekao je papa Franja u obraćanju pred molitvu Anđeoskog pozdrava vernicima na Trgu Svetog Petra.
U Jevanđelju današnje liturgije, Isus prvo ulazi u Simonovu lađu, a zatim ga poziva da ode na pučinu. Papa Franja je u svom obraćanju pred Anđeoski pozdrav pozvao na razmišljanje o dva čina.
Svakodnevni odlazak na more svakodnevnih obaveza
Isus ulazi u Simonovu lađu da poučava. On traži baš tu lađu, bez ikakvog ulova, koja se razočarano vratila na obalu nakon cele noći rada, prazna, rekao je Papa. I nama je to lepa slika, primetio je. Svaki dan lađa našeg života napušta obalu doma da uplovi u more svakodnevnih obaveza; svakodnevno pokušavamo da „lovimo na otvorenom moru“, negujemo snove, sprovodimo projekte, živimo ljubav u našim odnosima. Ali često, poput Petra, doživljavamo „noć praznih mreža“, rekao je Papa. Koliko puta se i mi osećamo poraženo, dok se u našim srcima budi razočarenje i gorčina.
Ukrcavanje na našu lađu
Šta onda čini Gospod? On bira da se ukrca na našu lađu. Odatle želi da objavi Jevanđelje svetu. Upravo ova prazna lađa, simbol naše nesposobnosti, postaje Isusova „katedra“, propovedaonica sa koje on objavljuje Reč, rekao je papa Franja.
To je ono što Gospod voli da radi — Gospod je Gospod iznenađenja, čuda u iznenađenjima — da se ukrca na lađu našeg života kada nemamo šta da mu ponudimo; ući u naše praznine i ispuniti ih svojim prisustvom; iskoristiti naše siromaštvo da objavi njegovo bogatstvo; našu bedu da objavi milost njegovu.
Bog blizine
Bog ne treba brod za krstarenje, dovoljna mu je jadna, otrcana lađa, sve dok ga mi prihvatamo, rekao je. Da li smo pustili Boga u čamac naših života, pitanje je koje postavlja Papa.
Ponekad se osećamo nedostojni Njega jer smo grešni. Ali to je izgovor koji se Gospodu ne sviđa, jerga oduzima od nas. On je Bog blizine, saosećanja, nežnosti i ne traži perfekcionizam, već prihvatanje. On ti takođe kaže: ‘Dozvoli mi da se ukrcam na lađu tvoga života takav kakav jeste.’
Sa Isusom plovi bez straha
Na taj način Gospod ponovo gradi Petrovo poverenje. Po ulasku u lađu, posle propovedi, kaže mu da isplovi na pučinu. Nije bilo dobro vreme za pecanje, ali Petar veruje u Isusa. On se ne oslanja na ribolovne strategije, koje je dobro poznavao, već na Isusovu novinu, primetio je Papa. Isto se dešava i nama – ako primimo Gospoda u našu lađu, možemo da izađemo na pučinu. Sa Isusom plovi po moru života bez straha, ne prepuštajući se razočaranju kada nema ulova, i ne prepuštajući se pomisli da „nema šta da se radi“.
Uvek se može učiniti nešto lepo i hrabro, kako u ličnom životu, tako i u životu Crkve i društva. Uvek. Uvek možemo da počnemo iz početka, Gospod nas uvek poziva da se vratimo u igru jer On otvara nove mogućnosti.
Prihvatimo stoga poziv, ohrabrio je Papa, oterajmo pesimizam i nepoverenje i pođimo sa Isusom na pučinu. Čak i naša mala, prazna lađa će doprineti čudesnom ulovu.
Izvor: VN/paulus.rs