Obraćajući se učesnicima Skupštine Međunarodne unije generalnih poglavara, papa je govorio o autoritetu službe bez straha od sopstvene krhkosti, u duhu izgradnje zajednice, i dotakao se njihovog doprinosa Sinodu.
Primoran da sedi zbog bolova u kolenima, papa se obratio oko 900 učesnika Međunarodne unije šefova Generalne skupštine u sali Pavla VI. On im se pored pripremljenog govora obratio sa nekoliko reči, a pripremljeni tekst je predao prisutnima. Poslednjih dana sabora razgovaralo se o temi „Zagrli krhkost sinodalnog puta“, na koju se u tekstu osvrnuo i Sveti otac.
Zagrljaj krhkosti podseća na scenu pranja nogu iz Jevanđelja, gde uočavamo Petrovu ranjivost, ali i Isusovu ranjivost. Petru je teško da prihvati da mu je potrebna promena mentaliteta, srca, da mora dozvoliti da mu se operu noge da bi to kasnije mogao da uradi sa svojom braćom i sestrama, piše Papa. Susrećući se sa njim, Sin Božiji sebe dovodi u stanje ranjivosti, u ulogu sluge, pokazujući na taj način kako se Isusov život može razumeti samo kroz služenje. Uz Petra, Crkva uči od Učitelja da je, da bi dala svoj život i služila drugima, pozvana da prepozna i prihvati sopstvenu krhkost i da se u isto vreme „pokloni“ tuđoj krhkosti.
Krhkost posvećenog života
Neka i učesnici sabora žive svoj autoritet kao služba, rekao je Papa i dodao da posvećeni život i danas priznaje svoju krhkost, iako je to ponekad bilo teško prihvatiti. Kriza kroz koju prolazimo, rekao je, učinila je da se osećamo krhko. Poziva ih da manjinu, dok su nekada bili navikli na veliki broj i dela, prihvate društveni značaj. Sve to poziva, istakao je, da se vratimo na odnos koji je Sin Božiji imao prema Ocu i čovečanstvu, da postanemo sluga. Ne radi se o ropstvu, naglasio je Papa, savijati se ne znači povlačiti se u sopstvene rane i nedoslednosti, već se otvoriti za odnos, razmenu koja daje dostojanstvo i leči, poput Petra, gde počinje novi put sa Isusom.
Šetnja sa ranjenom braćom i sestrama
Takav stav je, dodao je, uvek osvetljavao verski život. Nakon što prepoznaju sebe kao krhke, pozvani su da se zapitaju šta su to nove ranjivosti, krhkost, pred kojima se, kao preosvećena lica, moraju pokloniti. U ovom traganju, neka se ne plaše novih službi i novih načina jevanđeoskog vršenja vlasti. Neka to ne bude teorijska ili ideološka potreba, naglasio je Papa, već potraga koja počinje približavanjem stopalima ranjenog čovečanstva i hodanjem sa ranjenom braćom i sestrama – počevši od sestara u njihovim zajednicama.
Sveti otac se dotakao još jedne jevanđeljske slike – one Marije Magdalene, koja dobro zna šta znači preći iz neurednog i krhkog života u život usmeren na Isusa i službu Blagovesti. Oni predstavljaju mnoge harizme, rekao je Papa, pozivajući ih da razmotre i dozvole Isusu da ih pogleda i preobrazi u svetlu Petra i Marije Magdalene – na taj način će moći da se stave u službu čovečanstva poput njih.
Prilog sinodalnom putu
Nemojte se plašiti sopstvene ugroženosti, pozvao je Papa, pozivajući ih da uzmu aktivno učešće u sinodskom procesu, obogaćujući Crkvu sopstvenim harizmama, ali pre svega da omoguće da se sinodski rad odvija u životima zajednica. Od vas se očekuje da budete tkalci novih odnosa, kako Crkva ne bi bila zajednica anonimnih, već svedok Vaskrslog, uprkos našoj krhkosti, navodi on.
Ističe i hitnost prateće službe, dodajući da je jedan lep znak sinodske obnove zajednička briga, posebno malih skupština ili onih koje se jedva održavaju. Važno je, zaključuje, uvek moći da damo veran i kreativan odgovor Gospodu.