Papa Franja objavio je poruku na svom Tviter nalogu @Pontifeks kako bi ponovio da ljubav do kraja pobeđuje nepravdu i stvara mesta za druge. Govori o dve vrednosti koje je do najveću žrtvu doživeo poljski svetac koji je umro mučeničkom smrću u Aušvicu.
Bio je „vitez Prečiste“ kada je kao dvadesetogodišnji novak maštao o obnovi sveta po Bogorodici, stvarajući zajednice i izdavajući časopis, uprkos tome što ga je tuberkuloza primoravala da često i dugo boravi u sanatorijumu. Kasnije, kada je u uniformi koncentracionog logora u Aušvicu sa velikim pijetetom i dostojanstvom nosio leševe u krematorijum, jedan svedok u logoru je za njega rekao: „Bio je princ među nama“.
Samo ljubav pravi mesta za drugog
U Crkvi se danas, 14. avgusta, sećamo mučenika Maksimilijana Kolbea, a reči pape Franje objavljene na svom Tviter nalogu @Pontifeks odzvanjaju kao sažetak poruke koju je svetac ostavio svedočenjem svog života: „Samo ljubav gasi mržnja, samo ljubav do kraja pobeđuje nepravdu . Samo ljubav pravi mesta za drugog. Samo ljubav je put do punog zajedništva među nama“. Poznat je život osnivača Vojske Bezgrešne, koji je beatifikovan pre uobičajenog vremena. Naime, slučaj je otvoren 1960. godine, znatno pre 50. godišnjice njegove smrti – umro je 14. avgusta 1941. – kako je tada bilo predviđeno Kanonskim pravom. Jovan Pavle II ga je proglasio za sveca 1982. godine. Njegov život je primerna priča o hrišćanskom herojstvu koje je uvek vredno pamćenja. Nacisti su ga uhapsili februara 1941. zajedno sa ostalom braćom, a 28. maja iste godine otac Maksimilijan je ušao u Aušvic.
Samo ljubav stvara
Uprkos paklu koncentracionog logora, postojali su mali kutovi raja zahvaljujući sposobnosti tog redovnika, zatvorenika sa rednim brojem 16670, da podnese surovost i uteši svoje saputnike u zatvoru. Kada je jedan od njih uspeo da pobegne, pokrenuta je nacistička osveta i 10 zatvorenika je zatvoreno u bunker gladi. Otac Kolbe se, izjavljujući da je katolički sveštenik, ponudio na mesto Poljaka, oca porodice, Frančižeka Gajovnižeka, čoveka koji do poslednjih dana, 1995. godine, nije prestajao da priča o veličini tog gesta koji mu je spasio život. Otac Maksimilijan je u bunkeru izdržao 14 dana, a potom su krvnici ubrzali njegovu smrt injekcijom fenola i odneli njegovo telo u krematorijum uoči Velike Gospe. Testament tog redovnika su njegove poslednje reči, koje odjekuju iz Papinog tvita, da je mržnja beskorisna, ničemu ne služi, a samo ljubav stvara.