Danas je Sv. Alfonz Marija Liguori, biskup i crkveni naučitelj. Rođen je 27. septembra 1696. godine u Napulj kao sin velikog admirala Napuljske kraljevine. Bio je veoma nadaren, voleo je muziku, poeziju i slikarstvo, ali je po nalogu svog oca morao da se posveti pravu i već sa 17 godina je postigao doktorat. Dve godine kasnije postao je nezavisni advokat. Izgubio je veliki spor u kojem je naišao na veliko nepoštenje i spletke, pa je razočaran zauvek napustio taj posao.
Želeo je da se pridruži oratorijama Sv. Filipa Nerija, ali se njegov otac protivio, pa je postao biskupijski sveštenik i počeo je da deluje u Napulju. Bio je iznenađen svežinom i novinom svog propovedanja kao i brigom za siromašne, u čemu je preterao pa se i teško se razboleo. Poslali su ga na duže bolovanje za vreme kog je imao vremena da razmisli o svom radu. Odlučio je da se posveti siromašnom seoskom narodu, pa je zbog toga osnovao red Presvetog Otkupitelja čiji se redovnici nazivaju redemptoristima. Ovako je sveti Alfonz tumačio Oltarski Sakrament: „Naš najdraži Spasitelj na Poslednjoj večeri svog života, znajući da će iz ljubavi prema čovek da bude ubijen, nije imao srca da nas ostavi same u ovoj dolini suza; nije dozvolio da ga smrt odvoji od nas. Ostavio nam je sebe kao hranu u Oltarskom Sakramentu. Nije mogao da nam obezbedi ništa drugo nego da potvrdi svoju ljubav prema nama. Ljubav teži sjedinjenju sa predmetom ljubavi. Sada Isus Krist ljubi dušu koja je u stanju milosti s beskrajnom ljubavlju. On čezne da se sjedini sa njom. To je ono što čini sveta pričest“. Za pobožnost pred Oltarskim Sakramentom bi sveti Alfonz u zanosu je uzviknuo: „Bože moj, Ljubavi moja, večna Ljubavi, ljubim Te!“ Jednog jutra dok je čitao duhovne knjige pred Presvetim Oltarskim Sakramentom, članovi njegove kongregacije nalazili su se u polumračnoj crkvi. Svetli zraci su od Sveca rasvetljavali knjigu koju je držao u rukama. Svečev biograf P. Tannoia svedoči da je sveti Alfonz u oktobra 1784. godine doživeo levitaciju tokom molitve pred Presvetim, a levitacija se ponovila i posle svete mise u samostanskom koru. Kao priručnik za klanjanje pred Presvetim napisao je knjigu „Posete Isusu u Svetom Sakramentu i Njegovoj Majci”. Alfonz je napisao i nekoliko katekizama za potrebe pastorala i katehizacije koji se odlikuju njegovom neobičnom dosetljivošću u tumačenju verskih istina- Posebno se pokazao na području moralne teologije. U 66. godini Alfonz je morao da preuzme siromašnu biskupiju Santa Agata dei Goti, rasprostranjenu na velikom prostoru. Zbog bolesti je molio papu da ga skloni sa tog položaja, ali mu je papa najradije dozvolio da iz postelje upravlja biskupijom nego da je da nekom drugom. Ipak, u svojoj 79. godini je morao da se povuče, ali je živeo još 12 godina u kojima je vredno pisao dela poput „Veliko osredstvo molitve“, „Pohodi Presvetom sakramentu “, „Večne istine“, „U službi Božijoj“ i dr. Kao veliki štovatelj Majke Božje, napisao je knjigu Marijine slave, prevedenu na više jezika. Grgur IX. proglasio ga je svetim 1839. godine, a papa Pio IX. naučiteljem Crkve kao i zaštitnikom svih ispovednika i moralista.
Plamen ljubavi u spisima sv. Alfonza Liguorija
”Ne uzdajte se u knezove” (Ps 146,3)
Centralna tema u duhovnim spisima Sv. Alfonza Liguorija je ljubav. Sva svetost i savršenstvo se sastoje u tome da ljubimo Isusa Hrista, naše najveće dobro, našeg Spasitelja, našeg Boga. Ako ljubimo Boga ljubi ćemo i čoveka. Zato se trebamo potpuno predati Bogu da bismo znali, primili i naučili da živimo po svetoj ljubavi. Sasvim je jasno da ne možemo voleti Isusa Hrista ako ga ne poznajemo. Svemogući, presrećni Bog i gospodar svega toliko je voleo čoveka da je, da tako kažem, bio van sebe zbog te ljubav. To što je Hrist bio „izvan sebe od ljubavi“ razlog je Ujelovljenja. Razmatranje Njegove muke i smrti na krstu nam pomažu da razumemo dubinu i širinu te ljubavi. Samo onaj koji ljubi spreman je da se žrtvuje za ljubav ne gledajući čak ni na svoje dostojanstvo. Razmatranje svete Muke dovodi nas do opraštanja i snage. Zato nas Liguori poziva da se zaljubimo u Raspe