Prigodnim misnim slavljem svečano je proslavljen praznik Blažene Ozane Kotorske, dominikanke trećoredice, suzaštitnice Kotora i Kotorske biskupije. Prazniku je prethodila trodnevna duhovna priprema: prvog dana trodnevnice Evharistiju je služio i propovedao biskup kotorski mons. Ivan Štironja, dok je drugog i trećeg dana fra Krešo Puljić, župnik župe Sv. Apostola Tome u Mostaru i profesor na Bogoslovsko-katihetskom institutu u Mostaru. Liturgijsko pevanje tokom trodnevnice i na sam praznik animirao je župski hor Kotorske katedrale, uz orgulje s. Dragice Kuštre, a na uočnicu misno slavlje pevanjem je uveličao Dečji hor Kotorske katedrale.
Na sam praznik, 27. aprila, služene su tri svete mise: jutarnja u 8 časova služio je župnik Dobrote i župni upravitelj Kotora don Ante Dragobratović. Misu u 10 sati takođe je predvodio don Ante, uz koncelebraciju više dijecezanskih sveštenika, a propovedao je don Krešo Puljić. Govoreći o svecima i njihovom značaju u životu crkve, don Krešo ih je uporedio sa vitražima u crkvama i rekao da su „sveci ljudi koji puštaju svetlost“, podsećajući da je ta svetlost sam Hristos Gospod koji zove svoje učenike da budu ‘svetlo sveta’: ‘Bl. Ozana je prva svetlost, prva blažena žena u hrvatskom narodu koja je pustila tu svetlost i njeni savremenici su tu svetlost počeli primećivati.“ Napominjući da je njeno rođenje blizu vremena Kolumbovog otkrića Novog sveta, don Krešo je istakao da se svaki put kada se svetac rodi stvara istinski novi svet.
Pored brojnih hodočasnika i domaćih vernika, u misnom slavlju su učestvovale i sestre dominikanke sa Korčule i sestre milosrdnice iz Dubrovnika.
Tokom čitavog dana mnogi štovaoci Blažene Ozane, iz bliže i dalje okoline, pravoslavni i katolici, hodočastili su u crkvu Sv. Marije od Rijeke (Koleđate) da se poklone njenom neraspadnutom telu i izmole njen zagovor i milost.
Centralno misno slavlje u 18 časova predvodio je kotorski biskup Ivan Štironja, a koncelebraciji su bili biskup u penziji Ilija Janjić, don Krešo Puljić i biskupijski sveštenici. Na početku mise biskup Ivan je pozdravio sve okupljene vernike, posebno poželivši dobrodošlicu hodočasnicima koji su za ovu priliku došli iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Biskup Štironja je u propovedi istakao da je nakon pandemije primetan povratak života i turizma u grad koji živi od ove delatnosti, te da sve više ljudi može da upozna grad, diveći se njegovim crkvama, palatama, znamenitostima i istorijskom nasleđu. Kako svaki grad i svaka znamenitost priča svoje priče, biskup je podsetio da se ne sme zaboraviti da su uz svu materijalnu tvorevinu najvažniji ljudi koji su kruna tvorevine Božije, a Blažena Ozana je od posebnog značaja kao remek delo darovano od Boga ovom gradu. Njena svetost, način života i prisustvo treba da nas inspirišu da se divimo Bogu koji je tvorac svega i da nas približi Isusu koga je svedočila celog svog života.
Govoreći o njenom načinu života, biskup je naglasio da je to danas teško razumeti: „Danas je teško razumeti, dati svoj život Isusu. Posebno je teško razumeti ovaj stil redovništva, provesti ceo život u maloj zatvorenoj prostoriji. Ali Ozana je dobro znala da je potrebno zatvoriti se od prolaznog sveta da bi se otkrio taj večni, neprolazni svet. Tako je zaronila u kontemplativne dubine da otkrije beskonačnu veličinu susreta sa Bogom. (…) Bl. Ozana je shvatila veličinu, lepotu i moć Gozbe Jaganjčeve i iz dana u dan rasla u poniznosti i jednostavnosti, vežbajući se u zahvalnosti i ljubavi prema Isusu, ovaploćenom Bogu, Spasitelju i Otkupitelju.
Tumačeći jevanđelsku parabolu o mudrim i bezumnim devicama (Mt 25, 1-13),
mons. Štironja je rekao da je važno uočiti dve poruke koje ovaj odlomak daje. Prva je kako postoje stvari koje ne mogu da uradim u poslednjem trenutku: „Vreme nam je dato od rođenja do smrti. I nije dobro odlagati spasenje i čekati neko posebno vreme kada ćemo početi da praktikujemo svoju hrišćansku veru. Odbrojavaju se minuti i dani, a Isus upozorava da ne znamo ni dan ni čas kada će doći trenutak odlaska sa ovoga sveta (up. Mt 25, 13). Život koji živimo nije probni život, vreme koje nam je dato nije vreme probe. Istina, biće nam dat sasvim novi život, ali to će biti nastavak ovog već datog života.”
Druga važna poruka je da u životu postoje stvari koje se ne mogu pozajmiti: „Neozbiljne i neodgovorne device tražile su ulje na pozajmicu. Ali verenik je tu i vrata se odmah zatvaraju. Susret sa Hristom Gospodom je cilj svakog hrišćanina. Odnos sa Hristom se ne može pozajmiti, potrebno je lično zalaganje. Iskrenost se ne može pozajmiti, ili si pošten ili nisi. Dobra dela se ne mogu pozajmiti. Vera se ne može pozajmiti, ni nada, ni ljubav, ni bilo koja druga vrlina.”
Svoju propoved mons. Štironja je završio podsticajem da nasledujemo primer Blažene Ozane u životu i svedočenju vere, bezbednom hodu putem spasenja kojem je blažena Ozana putokaz, i ohrabrujući vernike da se ne plaše da javno ispovedaju svoju versku i nacionalnu pripadnost.
Na kraju mise biskup je zahvalio svima koji su učestvovali u slavlju, od vernika i hodočasnika, časnih sestara, sveštenika, ministranata do pevača, dirigenata i orguljaša, i pohvalio sve one koji su dali svoje vreme i talente da slavlje prođe svečano i dostojanstveno.
Misa je završila pevanjem himna i antifone „Ti, Ozano slavo Crne Gore“ i molitvom pred Ozaninim moštima koje počivaju na ovom bočnom oltaru u ovoj crkvi još od 19. veka, kada su zbog rušilačke politike Napoleonovih trupa prenete iz crkve Sv. Pavla u kojoj se nalazila njena pokajnička kelija.
IKA