Svi mi bar jedan deo svog života provedemo u nekom traženju. Tražimo posao, smisao, ljubav… Ponekad u tom traženju i zalutamo, a ponekad i nađemo to što tražimo. A neretko, tražeći i težeći raznim stvarima, mi zapravo tražimo Boga a da toga nismo ni svesni. Zatrpani svakodnevnim brigama i »neimanjem vremena«, ni sami ne znamo, ili se nekako zbunimo, pa i posumnjamo određujući prioritete za kojima tragamo ili kojima težimo. I za čim god tragali, koliko god posrtali ili uspevali na tom putu, mi uvek, svesno ili ne, otvoreno ili prikriveno, tražimo Uzrok, Početak, Svrhu i Cilj, jer »Dušom svojom žudim Tebe noću i duhom svojim u sebi Te tražim« (Iz 26, 9).
Blez Paskal, matematičar, fizičar i filozof, kaže da postoje tri vrste ljudi: prvi služe Bogu, drugi traže Boga, a treći niti Mu služe niti Ga traže. Po njemu, prvi su razumni i srećni, drugi razumni i nesrećni, a treći ‒ ni razumni ni srećni. Ali Knjiga Mudrosti savetuje: »Pravednim mislima mislite o Gospodinu i tražite Ga u jednostavnosti srca. Jer Njega nalaze koji Ga ne iskušavaju i otkriva se onima koji Mu ne uskraćuju svoju vjeru« (Mudr 1, 1‒2.)
Tri mudraca, posmatrajući nebo i zvezde iznad sebe, ali i svet oko sebe i koristeći znanja učenih ljudi pre sebe, zaključili su da se rodio Spasitelj, Onaj kojeg su očekivali. Krenuli su na put vođeni zvezdom i tako su našli mesto gde se sastaju Nebo i Zemlja. Oni su tražili, čitali znakove vremena i… našli. Našli su Isusa i poklonili Mu se.
Tri maga, mudraca ili kralja: Gašpar, Melkior i Baltazar tražili su Boga i »obradovaše se radošću velikom« našavši Isusa, pa »uđu u kuću, ugledaju dijete s Marijom, majkom Njegovom, padnu ničice i poklone Mu se. Otvore zatim svoje blago i prinesu Mu darove: zlato, tamjan i smirnu.«
Tako i mi sada stojimo pred Isusom, pred Bogom, pred svojom budućnošću. Nosimo darove i terete. Da li i kome dajemo svoje darove? Šta radimo sa svojim teretom? Jesmo li spremni da spustimo teret i nudimo svoje darove? Imamo li tu veru da vođeni zvezdom krenemo putem svetla sa svojim darovima? Ne poziva li nas On iz tame u svoje divno svetlo? Te reči nisu samo ljudska mudrost jednog vremena ili naroda, nego Božji poziv svim narodima u svim vremenima. Spasiteljska milost oslobađa nas duhovnog tereta greha i vraća mir u naše duše. Stoga imajmo otvoreno srce da prihvatimo božanske darove na putu na kojem, kao mudraci, sledimo zvezdu. I imajmo pune ruke darova koje prinosimo životu klanjajući se u zahvalnosti.
O, Bože, gorljivo Tebe tražim. Tebe žeđa duša moja, Tebe želi tijelo moje kao zemlja suha, žedna, bezvodna (Ps 63, 2).
Marijana Ajzenkol