Veliki petak označava sećanje na Hristovu pogibiju, te stoga na taj dan nema i ne može biti mise, već se slave obredi Velikog petka. Pošto se Hristos upokojio u 15 časova, preporučuje se da u to vreme počne sa bogosluženjem, ali će to češće biti nemoguće jer mnogi rade. Liturgijska boja je crvena, znak mučeništva.
To je posebno svečan početak, koji počinje u tišini, bez pesme, i to tako što sveštenik, kada dođe do oltara, klekne ili legne licem prema dole i moli se u sebi. Za mnoge vernike ovaj obred prostracije je najdirljiviji i najznačajniji i u tom smislu ga svakako treba negovati, jer pokazuje kolika je snaga i rečitost u ćutanju i gestovima.
Na Veliki petak, kao i na Cvetnu nedelju, čita se ili peva Muka Gospoda Isusa Hrista, ali je uvek po Jovanu. Može se rasporediti i po ulogama, uz istu preporuku da sveštenik izgovori sve one reči koje se pripisuju Hristu.
Za Veliki petak značajna je i posebna vaseljenska molitva u kojoj se moli za razne potrebe i lica, a prema važećem Misalu (iz 2002. godine) može je predvoditi i laik. U njima se moli za Crkvu, za papu, za biskupe, za sve hrišćane, za Jevreje, za nevernike itd.
Posebno emotivan momenat vezuje se za obred celivanja krsta, koji počinje drvenim krstom obloženim platnom i postepeno se u tri koraka otkriva, uz pevanje sveštenika, svaki put sve jačim glasom, priziv: Evo drvo krsta na kome Spas je sveta visio, a narod u tišini kleči i uzvraća pevanjem: Dođite, poklonimo se! Nakon toga sveštenik i služitelji kleče i celivaju krst, a zatim to čine i svi ostali vernici. Za ovo vreme pevaju se tzv prekori, odnosno pesme koje označavaju tužbe raspetog Hrista za nezahvalnost naroda (npr. narode moj, šta sam ti učinio…).
Završni deo obreda Velikog petka je pričešće, a pošto je Hristos umro, razumljivo je da će to biti učinjeno sa posvećenim hostijama na Velikom četvrtku. Štaviše, mnogi će ukazivati na neprikladnost pričešća tog dana uopšte, a najviše iz razloga što je Hristos mrtav i u tom smislu ne može zaista biti živ u uslovima Hleba i Vina. Takođe, pošto je Veliki petak, uz Veliku sredu, zapovedan post i nemrs, jedenje Tela Hristovog kao najizvrsnije jelo izgleda ono koje značajno narušava takav post.
Vjera i djela